Razvlašćivanje publike

Mlađan Dinkić je ili dalekovid ili ume da planira. Šta god da je tačno od ta dva izvesno je da je i u mandatu ove Vlade Srbije obezbedio sebi da po mnogo čemu bude u centru pažnje javnosti. Tako je bivši guverner i bivši ministar finansija postao prvi ministar regionalnog razvoja Srbije u postpetooktobarskom periodu. Da je Dinkić dobro prepoznao trend potvrdila je i Skupština Stalne konferencije opština i gradova, održana prošle nedelje, svojim zaključkom da je Srbiji potrebna jasno definisana politika decentralizacije. Potpredsednik vlade Božidar Đelić je rekao da je decentralizacija šansa za promene u društvu. Evropska Srbija mora da bude i regionalna Srbija. Regioni u zemljama Evrope imaju budžete koji dostižu visinu izdvajanja za poljoprivredu iz državnog budžeta. A to je, po pravilu, najveća stavka u državnom budžetu.

A u Srbiji nema regiona, iako Vojvodina liči na njega, ali nije. "Zakon o regionalnom razvoju je u pripremi, a pored njega treba da budu doneti do kraja godine i akti o lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima, teritorijalnoj organizaciji i o gradu Beogradu", kaže Željko Ožegović, predsednik Opštine Novi Beograd i Stalne konferencije gradova i opština.

Da bi neki region mogao da radi mora da ima i novca i imovine. Delom će to rešiti zakon o povraćaju imovine lokalnoj samoupravi, koji treba da se usvoji do marta. Ožegović kaže da stranke sarađuju, kada je decentralizacija u pitanju, u skladu sa svojim trenutnim interesom. "Da se zakon o vraćanju lokalne imovine donese po hitnom postupku potpisalo je 135 predsednika opština, ali su neki od njih kao poslanici u Skupštini Srbije glasali da uđe u redovnu proceduru."

Pokazujući apsurdnost sadašnjeg stanja predsednik Novog Beograda kaže da se za saglasnosti za promenu vlasničkog ili korisničkog statusa čeka i po tri godine godine kod Republičke direkcije za imovinu.

Ukupni procenjeni gubici za vreme desetogodišnje primene Zakona o sredstvima u svojini Republike, ne računajući gubitke po osnovu nerealizovanih investicija, iznose 1,3 milijarde evra i više hiljada radnih mesta. Bilans gubitaka za 2005. godinu iznosiće još najmanje 103 miliona evra i 4.500 radnih mesta. U 1999. godinu prenet je 271 nerešen zahtev iz ranijih godina, a trenutno je 3.882 nerešenih zahteva (ili 62,1 odsto) iz ranijih godina, uglavnom za dodelu poslovnog prostora. Na rešavanje zahteva prosečno se čeka tri godine i 10 meseci. U Novom Sadu i Bačkom Petrovcu gotovo sto odsto zahteva je ostalo nerešeno. Razlozi za neblagovremeno rešavanje su i neusaglašenost podataka o državnoj imovini koje poseduje Direkcija sa evidencijom lokalne samouprave. Direkcija ni posle 10 godina nije sačinila jedinstvenu bazu podataka., a precizna evidencija postoji za nešto više od pet odsto podataka, kaže se u Rezimeu studije o ekonomskim troškovima podržavljenja imovine lokalne samouprave, koju su za SKGO izradili Ekonomski institut i Institut za socijalna i ekonomska istraživanja.

Jedan od primera je Tutin koji je pre tri godine podneo zahtev za dobijanje saglasnosti za prenos prava korišćenja sto hektara zemljišta sa opštine na Mesnu zajednicu "Orilje" sa namerom da izgrade sportsko-rekreativni centar i prateće objekte površine 20.000 kvadratnih metara. Izgradnja je u saglasnosti sa DUP-om, a vrednost investicije je procenjena na dva miliona evra. Projektom je predviđeno da se zaposli 200 ljudi, ali saglasnost nije dobijena pa se od investicije zasad odustalo.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave donet prošle godine, a primenjuje se od ove, treba da omogući opštinama da imaju deo prihoda a ne da čekaju da se donese budžet kako bi nešto uradile. "Po tom zakonu najnerazvijenije opštine su dobile najviše novca", kaže Ožegović.

Da bi decentralizacija uspela, Republika treba da se odrekne nekih prava. A najviše ih je prigrabila kada se Slobodan Milošević uplašio da opozicija pobeđuje u mnogim opštinama na lokalnim izborima. Tada je, na primer, vlasnik beogradske Ade Ciganlije postala Republika. Postpetooktobarska vlast nije požurila da se odrekne moći koju je nasledila od Miloševića. Ožegović misli da je došlo vreme da se Republika odrekne dela svoje moći i da bude kontrolni i nadzorni organ. "Građani treba sve da završe u opštini i da na tom nivou imaju veći uticaj, a ne da Beograd ima odlučujući uticaj na uređenje priobalja Save i Dunava."