Очаравајуће „Место”

Током своје бриљантне играчке каријере која му је донела статус једног од најбољих играча двадесетог века, Михаил Баришњиков је играо у бројним делима класичног и неокласичног балета, а испробао се и у радовима кореографа који се поигравају формом мјузикла и савремене игре. И, што су кореографски стилови у којима је Баришњиков играо били слободнији и маштовитији, то су више долазили до изражаја његова сценска харизма, шарм, као и дар да са лежерношћу, својственој само највећим играчима, може бриљантно да изведе и најлуцидније кореографске захтеве.

Прво гостовање и прилика да се ова „легенда која хода” види код нас, указала се у Новом Саду, па смо на сцени Српског народног позоришта видели наступ Баришњикова и његове партнерке – некада такође велике играчке звезде Ане Лагуне.

Први соло који је Баришњиков одабрао за ову прилику, на жалост, није био добар избор. Рад руског кореографа Алексеја Ратманског „Валцер фантазија” на музику Глинке, стилски је застарео и пун сценске илустративности. Поред тога, кореографу недостаје инвентивности и маште да би покрет и плес прилагодио могућностима и телу играча који (ма колико био велики), сада има шездесет година. Технички захтеви кореографије тако су игру свели на солидан рад ногу и доста укочен корпус. Мада, питање је да ли би и неки млади играчки виртуоз, у овом млаком солу могао оставити јачи утисак.

Уследио је „Соло за двоје” у кореографији Матса Ека, на музику Арва Парта. Овде смо видели сјајну Ану Лагуну за коју вам се поглед прикује од момента када изађе на сцену, па све до тренутка када је напусти. Иако као и Баришњиков, у позним играчким годинама, Лагуна плени својим препознатљивим стилом игре, плени једноставношћу, интелектом, бројним очаравајућим финесама у покрету. Баришњиков се у овом дуету појављује само повремено, као изненађење, или привиђење..., или можда као сећање које играчица својом осећајном игром на тренутак призове.

На крају првог дела видели смо и соло „Годинама касније” у кореографији Бенџамина Милпјеа, на музику Филипа Гласа и Ерика Сатија. Овај, у поређењу са Ратманским, зрелији и маштовитији кореограф, укомпоновао је живу игру и видео снимак Баришњикова из младих дана. Уследило је занимљиво плесно надигравање, затим игра Баришњикова са својом сенком на платну – повремено га сенка надвлада, повремено, игром светла играч на сцени постаје доминантнији... Специфичност овог сола је што у себи носи једну дозу меланхолије – свест о пролазности живота, о младости која измиче, о моћи, али и немоћи тела.

И на крају, у другом делу програма – дует „Место”, на музику „Флеш квартета”, који је Матс Ек креирао за Баришњикова и Лагуну. То је комад који на најбољи могући начин обједињује ова три уметничка великана. Као једно од најпоетичнијих Екових остварења „Место” је пуно тајновитости, емоција, очаравајућих детаља... Пратимо сусрет двоје људи после дуго времена, њихова сећања, поновне заносе, чежње... На сцени су сто, столица и тепих који по потреби постаје прекривач, па столњак...

Ана Лагуна је импресивна у овом дуету, она као да сажима сву филозофију покрета у своје кретње, свакоме покрету даје дубље значење, ништа у њеној игри није случајно, ништа тривијално, ништа само себи сврха... Она игра са великим миром али надахнуто, као неки мудрац који својим покретима покушава да тумачи суштину живота, па таквом игром надахњује и свог партнера. Баришњиков сада игра сведено, осећајно, опуштен у стилу који му далеко више одговара.

Еково „Место” одише сетом и меланхолијом, оно притиска као камен, чак и онда када играчи насмејани и загрљени трче око стола или играју на њему... Њихове позне године овде додају на драматици и поетичности, па чине да комад делује искрено и дирљиво.

Није чудо што Матс Ек има толико епигона, али и толико младих кореографа којима је његов стил одраз у нове креације, и сасвим је логична чињеница да су Баришњиков и Лагуна и данас узори и инспирација бројним играчима да истрају и живе у свету игре. Њихов заједнички наступ је значајан и са социолошког аспекта, као драгоцена контратежа агресивном тренду и пропаганди лепоте, младости и снаге у савременом свету.