Камо среће да ми се судило у Хагу

Од нашег дописника
Мостар – Хрватски политичар и генерал Бранимир Главаш, који је уочи изрицања десетогодишње пресуде Жупанијског суда у Загребу због ратног злочина почињеног над Србима на подручју Осијека побегао у Босну и Херцеговину, тврди да је невин и да је жртва монтираног судско-политичког процеса иза кога стоји хрватски премијер Иво Санадер.

Главаш у ексклузивном интервјуу „Политици” оптужује Санадера да је од Хрватске направио мафијашку државу. Истиче да је спреман да му се поново суди у БиХ, чији је држављанин.  

Како сте одлучили да дођете у Босну и Херцеговину?

Онога момента када сам сазнао да ће пресуда бити осуђујућа, и то двоцифреним бројем, одлучио сам отићи у егзил. Нисам желео да приуштим задовољство мом смртном непријатељу Санадеру да ме хапси по трећи пут.

Како коментаришете пресуду којом сте због ратног злочина над Србима у Осијеку осуђени на десет година затвора?

Иако, по правилу, не би требало коментарисати неправомоћну пресуду, ја ћу то ипак учинити јер се ради о политичкој пресуди која нема никакве везе са правом и правдом, нити са чињенично утврђеним стањем тoком главне расправе. Уопште ми није било место у том поступку међу мојим суоптуженицима јер једноставно није било везе у заповедном смислу према њима у времену 1991/1992. године. Пресуда је резултат политичко-полицијске монтаже која је одрађена по налогу Иве Санадера, а монтажу је одрадио стручњак за монтиране процесе полицајац Владимир Фабер, који је за ту монтажу награђен унапређењем на позицију равнатеља (управника, директора) полиције РХ.

Тврдите да је у питању политички процес монтиран од стране хрватског премијера? Можете ли нам то образложити?

Када говорим о неправедној пресуди, тада прво и једино мислим на пресуду у оном делу у којем се односи на мене. За себе само могу тврдити да сам невино осуђен и ни за кога другога из овога поступка. За време рата нисам починио било какав злочин, нити сам наредио да се почине злочини. Све је покренуо Иво Санадер у априлу 2005. године када сам се са њим политички разишао и када сам његов ХДЗ помео са политичке сцене у Осјечко-барањској жупанији на прошлим локалним изборима. Када ме је избацио из ХДЗ-а, Санадер је тада умислио да ћу нестати са политичке сцене. Међутим, преварио се.

Рекли сте да сте спремни да Вам се суди у БиХ. Да ли сте одустали од такве могућности ? Следи ли жалба на пресуду у Хрватској?

У Хрватској ми није поштено суђено и не пада ми на памет да лежим у затвору и чекам неизвесност одлуке политички инструментализованог хрватског правосуђа. Ако нисам био политички прогоњен, како то тврде Санадер, Бајић и Фабер, нека Хрватска уступи мој судски предмет независном правосуђу БиХ. По добијању писменог отправка пресуде моји адвокати ће уложити жалбу Врховном суду.

Спомињали сте и то да би Вам се праведније судило у Хагу или Бањалуци него у Загребу. Зашто?

Камо среће да ме је затражио Хаг и да је процес вођен у Хагу. Суђење би ми било поштеније и праведније, а засигурно би већ било и окончано ослобађајућом пресудом. Знао сам да хрватско правосуђе функционише на „даљинско” управљање политике, а у свим процесима од тзв. државног интереса даљински управљач је у рукама Иве Санадера. У томе му свесрдно помажу криминалци и климоглавци ХДЗ-а којима је окружен, али и мафијаши тренутно на високим положајима у Влади РХ, попут министра унутрашњих послова Томислава Карамарка.

Тврдите да сте невини. Ко би заправо требало да одговара за злочине који су се догодили на подручју Осијека?

У потпуности сам невин у односу на све инкриминације којима ме терете, а што је довело до првостепене осуђујуће пресуде. Ништа немам са тим казненим делима. Чињеница је да су ти људи током одбране града смртно страдали, то нико не оспорава, али нису жртве мојих заповести. Не само да нису жртве мојих заповести, већ једноставно ни те војне формације чији су суоптуженици били припадници нису биле под мојим заповедништвом у време када сам имао војна заповедна овлашћења 1991/1992. године. То потврђује и о томе говори више стотина докумената као материјалних доказа из тога времена, али и више од стотину исказа сведока који у потпуности побијају наводе оптужнице, али и образложење пресуде. Међутим, суд није веровао високим државним, политичким и војним функционерима почетком деведесетих година, већ неколицини сведока криминалаца које је Владимир Фабер регрутовао из хрватских затвора, или људима који припадају државном криминалном миљеу и предмет су хрватског правосуђа. Злочини који су се догодили нису резултат никакве организоване и смишљене злочиначке политике, било цивилне било војне власти у ратном Осијеку, већ појединачни злочини за које су одговорни директни извршиоци, и то појединци. Да ли су то људи, суоптуженици којима је суђено у поступку заједно са мном, ја то не знам. На то питање нека одговори суд, а не ја. Али је сигурно да ти суоптуженици, почевши од Ивице Крњака, Гордане Гетош-Магдић и других, нису никада били под мојим заповедништвом.

Шта намеравате сада радити у БиХ?

Тренутно сам на подручју Херцегбосанске и Западнохерцеговачке жупаније. Ових дана сам тражим решење трајнијег смештаја, а паралелно радим на ширењу истине о овом монтираном политичком процесу. Па и давање овог интервјуа „Политици” је у истој функцији. Познато ми је како ме је штампа у Београду деценијама сатанизовала и да је тешко мењати негативну перцепцију која је годинама смишљено стварана о мени. Стало ми је да и грађани Србије сазнају истину о томе и стало ми је до мишљења људи српске националности. Уосталом – и данас имам доста пријатеља у Осијеку који су Срби.

Сања Бјелица

----------------------------------------------

Досије Главаш

Првостепена пресуда од 10 година затвора изречена је Главашу на основу исказа више сведока

Од нашег сталног дописника
Загреб, 22. маја – Пресудом Жупанијског суда у Загребу Бранимир Главаш је осуђен на 10 година затвора због ратних злочина почињених над српским цивилима у Осијеку 1991. године, где је у то време био општински секретар за народну одбрану. Осуђен је за два обједињена случаја: злочине над цивилима у гаражи и дворишту његовог седишта (случај „гаража”) и случај „селотејп”, како су назване ликвидације већег броја Срба на обали Драве у коју су жртве бацане везане лепљивом траком.

(/slika2)За случај „гаража“, који обухвата тешко мучење и ликвидацију Чедомира Вучковића, Главаш је осуђен на пет година затвора „јер је знао а није спречио мучење и злочин над цивилом”, а за случај „селотејп” на осам година затвора „јер је наредио привођења, мучења и ликвидације”. Обе казне судско веће је спојило у једну и првостепеном пресудом му изрекло јединствену казну од 10 година затвора.

Пресуду суд заснива на изјави више сведока, међу којима и најближих сарадника Главаша у време док је био „губернатор Осијека” (како га називају хрватски медији). Први га је „провалио“ Крунослав Фехир, који је рафалом покосио Чедомира Вучковића када је овај у делиријуму од мучења провалио врата гараже у којој је био затворен. Како је утврђено на обдукцији – једњак, желудац и црева били су му тешко оштећени од киселине из акумулатора коју су га уз остале муке натерали да попије.

Фехир је тада имао свега 17 година. Његове наводе о мучењу и убиству Чедомира Вучковића потврдио је и заштићени сведок „06”, за којег се једино зна да је у тренутку убиства Вучковића 31. августа 1991. био у Главашевој канцеларији и с њим се сјурио пред гаражу када је одјекнуо рафал. Видео је убијеног Вучковића и чуо Главашеву узрујану реченицу: „Рекао сам вам да пазите на њих, сад ликвидирајте и овог другог.” Односило се то на Ђорђа Петковића, па је и он убијен.

Други важан сведок била је Гордана Гетош-Магдић (осуђена на седам година затвора), у то време 21-годишња Главашева ратна секретарица. Она је признала и детаљно описала како јој је он лично давао на цедуљици налоге кога треба привести, мучити и затим ликвидирати на обали Драве, а она је то преносила команданту Самосталне ускочке сатније Ивици Крњаку (осуђен на осам година затвора).

Њене наводе потврдио је и заштићени сведок под називом „Драва”, о којем се једино зна да је био припадник вода смрти у Самосталној ускочкој сатнији. Уз помоћ тих и других сведока детаљно је реконструисан командни ланац на чијем врху је био Главаш и доказана његова одговорност за почињене злочине над српским цивилима у Осијеку.

Радоје Арсенић