"Тројка" не препоручује даље кораке

Београд и Приштина су током преговора о статусу Косова разговарали о широком спектру опција, као што су потпуна независност, надзирана независност, територијална подела, суштинска аутономија, конфедерација, чак и статус прећутног "договора о неслагању", наводи се у извештају преговарачке "тројке" Контакт групе, који је јуче објављен у целини. Посредничку "тројку" Контакт групе о преговорима о будућности Косова и Метохије чинили су представници Европске уније, Сједињених Држава и Русије. Они су завршили извештај о будућем статусу Косова и предали га три дана пре истека рока, генералном секретару УН Бан Ки Муну, чији су резиме пренеле новинске агенција Бета и Танјуг. 

"Тројка" је омогућила да преговори на високом нивоу између Београда и Приштине буду интензивни и суштински. Међутим, стране нису могле да постигну договор о коначном статусу Косова. Ниједна страна није била вољна да попусти у свом ставу о суштинском питању суверенитета над Косовом", наводи се у извештају.

"Обе стране су у потпуности биле ангажоване кроз преговоре. После 120 дана интензивних преговора, међутим, стране нису могле да постигну договор о статусу Косова. Ниједна страна није имала вољу да попусти по основном питању суверенитета", наводи се у извештају. "Тројка" не препоручује никакве даље кораке, остављајући међународној заједници да о томе одлучи.

Иако несугласице између двеју страна нису отклоњене, "тројка" је, ипак, успела да од њих добије важна обећања: обе стране су се, наиме, обавезале да ће се суздржати од потеза који би могли да угрозе безбедносну ситуацију на Косову или у другим областима и да неће прибећи насиљу, претњама или застрашивању

У извештају се такође наводи да ниједна страна није била спремна да одустане од свог става о фундаменталном питању суверенитета над Косовом, закључује "тројка". Они у подсетили на своје обећање да ће "преврнути сваки камен" у потрази за решењем које би било прихватљиво за обе стране.

"Тројка" је у закључцима као позитивно истакла да су "две стране у преговарачком процесу пронашле области у којима се њихови интереси подударају. Сложиле су се и да је потребно промовисати и штитити мултиетничка друштва и радити на решавању проблема који спречавају помирење, што се посебно односи на судбину несталих и повратак расељених". Обе стране су такође потврдиле да је њихова европска перспектива од суштинског значаја за њихове будуће односе, при чему су обе стране поново изразиле жељу да се у будућности нађу под заједничким кровом Европске уније.