"Trojka" ne preporučuje dalje korake

Beograd i Priština su tokom pregovora o statusu Kosova razgovarali o širokom spektru opcija, kao što su potpuna nezavisnost, nadzirana nezavisnost, teritorijalna podela, suštinska autonomija, konfederacija, čak i status prećutnog "dogovora o neslaganju", navodi se u izveštaju pregovaračke "trojke" Kontakt grupe, koji je juče objavljen u celini. Posredničku "trojku" Kontakt grupe o pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije činili su predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Država i Rusije. Oni su završili izveštaj o budućem statusu Kosova i predali ga tri dana pre isteka roka, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, čiji su rezime prenele novinske agencija Beta i Tanjug. 

"Trojka" je omogućila da pregovori na visokom nivou između Beograda i Prištine budu intenzivni i suštinski. Međutim, strane nisu mogle da postignu dogovor o konačnom statusu Kosova. Nijedna strana nije bila voljna da popusti u svom stavu o suštinskom pitanju suvereniteta nad Kosovom", navodi se u izveštaju.

"Obe strane su u potpunosti bile angažovane kroz pregovore. Posle 120 dana intenzivnih pregovora, međutim, strane nisu mogle da postignu dogovor o statusu Kosova. Nijedna strana nije imala volju da popusti po osnovnom pitanju suvereniteta", navodi se u izveštaju. "Trojka" ne preporučuje nikakve dalje korake, ostavljajući međunarodnoj zajednici da o tome odluči.

Iako nesuglasice između dveju strana nisu otklonjene, "trojka" je, ipak, uspela da od njih dobije važna obećanja: obe strane su se, naime, obavezale da će se suzdržati od poteza koji bi mogli da ugroze bezbednosnu situaciju na Kosovu ili u drugim oblastima i da neće pribeći nasilju, pretnjama ili zastrašivanju

U izveštaju se takođe navodi da nijedna strana nije bila spremna da odustane od svog stava o fundamentalnom pitanju suvereniteta nad Kosovom, zaključuje "trojka". Oni u podsetili na svoje obećanje da će "prevrnuti svaki kamen" u potrazi za rešenjem koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

"Trojka" je u zaključcima kao pozitivno istakla da su "dve strane u pregovaračkom procesu pronašle oblasti u kojima se njihovi interesi podudaraju. Složile su se i da je potrebno promovisati i štititi multietnička društva i raditi na rešavanju problema koji sprečavaju pomirenje, što se posebno odnosi na sudbinu nestalih i povratak raseljenih". Obe strane su takođe potvrdile da je njihova evropska perspektiva od suštinskog značaja za njihove buduće odnose, pri čemu su obe strane ponovo izrazile želju da se u budućnosti nađu pod zajedničkim krovom Evropske unije.