Дувачи у пиштаљку

И када имају доказе људи се устежу да пријаве случај корупције. Зато је потребно заштитити инсајдере, односно „дуваче у пиштаљку”. Сви се сећамо службеника који је разоткрио друмску мафију, због чега је остао без посла, да би касније, под притиском јавности био враћен. Зато је Транспарентност Србија подржала иницијативу више од 30.000 грађана из децембра 2007. којом се Скупштини предлажу измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама.

 „И Влада предлаже измене овог закона, али у њеном предлогу нема одредбе о успостављању заштите службеника за приступ информацијама који проговоре о уоченој корупцији. Иако се на то обавезала пре две године ратификовањем Грађанско-правне конвенције о корупцији Савета Европе, Србија ништа не чини да обезбеди заштиту „дувача у пиштаљку”. Изостављање овог амандмана је директно супротно обавези поступања по препорукама ГРЕКО, о чијој примени Влада треба да поднесе извештај до краја године”, каже Немања Ненадић, програмски директор ТС.

Да су уважене препоруке ГРЕКА Предраг Милошевић, професор физике у Гимназији Параћин, не би добио отказ после 20 година рада на одређено време. Он је указао на малверзације око екскурзије у Грчку 2005. године. Случај је отворен због девет ученика који су лоше смештени, родитељи су се побунили, а онда је утврђено да је уплаћено 4.000 евра више од цене екскурзије. Професор је дошао до документације, због чега је против њега поведен дисциплински поступак који се завршио суспензијом. Милошевић каже да га је директор тужио за клевету, а да га је суд ослободио и вратио на посао. Он каже да је најгоре када осетите да сте сами и да су му једино помогле невладине организације.

Случај Зузане Шоња, из Кулпина у Општини Бачки Петровац, која скоро пет година води спор због два бесправно подигнута силоса и доградње млина седам метара од куће у којој живи, другачији је а она га оцењује као чисту корупцију. Каже да објекти даноноћно раде а бука не смета само њој већ и осталим комшијама. Спорни објекти су у центру села, преко пута је дом здравља, а одмах ту су црква и школа. Она каже да се власници објеката бахато понашају и покушавају да добију дозволе. „У покрајинским органима ћуте, нико ништа не предузима а спор треба покренути пред Уставним судом”, каже она. У међувремену Зузана Шоња је доживела да плати казну за буку. „Хтели су да ме заплаше да одустанем од спора. Ово је борба са ветрењачама, али нећу одустати, јер не желим да ми одузму моја људска и грађанска права.”

Корупција није српска измишљотина. Има је свуда у свету, али је у развијеним земљама успешније откривају и боре против ње што показује пример из Велике Британије. После 350 година постојања Дома лордова у Парламенту суспендована су два његова члана. Лордове Питера Траскота и Томаса Тејлора из владајуће Лабуристичке партије разоткрили су новинари „Сандеј тајмса” који су им се представили као посредници и представници једне стране фирме. Лордови су прихватили да утичу на своје колеге у Горњем дому Парламента да гласају за неке амандмане, а да за узврат добију новчану надокнаду од 24.000 до 120.000 фунти годишње.

Владимир Гоати, председник Транспарентност Србија, подсећа да је недавно због корупције спикер британског Парламента, под притиском, поднео оставку. Хелмут Кол је осамдесетих година изгубио место доживотног председника Демохришћанске партије због малверзација. „Први утисак је да се стање у корупцији код нас не мења, као да почиње да доминира равнодушност и цинизам. Можда ово не иде набоље јер немамо одговарајућа регулаторна тела. Нисам сигуран ни да у Влади постоји снажна политичка воља да се крене напред, зато што има примера због којих сумњам у добру вољу свих политичких актера.”

За образложење свога става Гоати подсећа на одлуке Одбора за спречавање сукоба интереса у случајевима Републичке изборне комисије и два државна секретара. „Преглед партијског пословања ће почети наредне године, и тај грејс период изненађује многе. Ни партије не делују против корупције. Када се мирно промени режим свуда у развијеном свету се обелодани шта је радила претходна влада, док то код нас није случај. Ни куповина израубованих вагона, иако противзаконита, није санкционисана.”

Гоати сматра и да сам изборни механизам – посредни пропорционални систем – што не постоји у свету, од Србије прави обећану земљу за корупцију. Гоати каже и да ће са овим степеном ендемске корупције Србија тешко ући у ЕУ, па се мора почети са одлучнијим акцијама. „Корупција има своју динамику и она се шири. Политичка воља је важан фактор у борби против корупције, али не треба најављивати одлучну акцију, ако се она и не спроводи јер ће то довести до разочарења грађана.”