Акције као документ прошлости

Прва позната српска акција „Прве српске банке”, која је постојала само две године, датира још из 1869. Упркос томе, скрипофилија (scrip – потврда за издат новац) релативно је нов хоби и тек од недавно привлачи пажњу колекционара.
Колекционарску вредност акције најчешће одређује њена декоративност, старост, тираж и очуваност. Такође акција може добити на вредности ако се на њој налази потпис неке значајне личности. Прве аукције старих акција у свету одржане су пре 30 година, а вредности које оне достижу су од десет до неколико хиљада евра.
Колекционари се често одлучују да сакупљају акције према месту или години издавања, према томе да ли су акције издале банке, штедионице, задруге или поједине привредне гране. За разлику од нумизматичара (новац) или филателиста (поштанске марке) који имају потпуну евиденцију и опис свих издатих примерака, сакупљачи акција имају привилегију да се често обрадују и изненаде сваким новопронађеним и до тада невиђеним примерком. Например, постоје подаци о акцијама „Првог бродарског друштва” у Србији из 1850. као и о Српско-француском бродарском друштву из 1860. године чији је акционар био и сам кнез Милош, међутим ни једна од њих до данас није виђена.
Многе наше акције заувек су уништене и зато је улога колекционара велика и свака сачувана и новопронађена акција вредан је документ о нашој богатој прошлости.