Akcije kao dokument prošlosti

Prva poznata srpska akcija „Prve srpske banke”, koja je postojala samo dve godine, datira još iz 1869. Uprkos tome, skripofilija (scrip – potvrda za izdat novac) relativno je nov hobi i tek od nedavno privlači pažnju kolekcionara.
Kolekcionarsku vrednost akcije najčešće određuje njena dekorativnost, starost, tiraž i očuvanost. Takođe akcija može dobiti na vrednosti ako se na njoj nalazi potpis neke značajne ličnosti. Prve aukcije starih akcija u svetu održane su pre 30 godina, a vrednosti koje one dostižu su od deset do nekoliko hiljada evra.
Kolekcionari se često odlučuju da sakupljaju akcije prema mestu ili godini izdavanja, prema tome da li su akcije izdale banke, štedionice, zadruge ili pojedine privredne grane. Za razliku od numizmatičara (novac) ili filatelista (poštanske marke) koji imaju potpunu evidenciju i opis svih izdatih primeraka, sakupljači akcija imaju privilegiju da se često obraduju i iznenade svakim novopronađenim i do tada neviđenim primerkom. Naprimer, postoje podaci o akcijama „Prvog brodarskog društva” u Srbiji iz 1850. kao i o Srpsko-francuskom brodarskom društvu iz 1860. godine čiji je akcionar bio i sam knez Miloš, međutim ni jedna od njih do danas nije viđena.
Mnoge naše akcije zauvek su uništene i zato je uloga kolekcionara velika i svaka sačuvana i novopronađena akcija vredan je dokument o našoj bogatoj prošlosti.