Украјински дуг поново кочи транспорт гаса

Од нашег дописника
Москва, 23. маја - О сарадњи у сфери безбедности, развоју индустрије и трговине упркос кризи, о незапослености, расту криминала, наркотрафикингу, као и о још много тема које оптерећују односе бивших совјетских републикама, или представљају заједничке проблеме, разговарало се јуче на самиту Заједнице Независних Држава (ЗНД) који је одржан у Астани, главном граду Казахстана,.

Председници влада ЗНД највише пажње посветили су допунама Стратегије сарадње у сфери информативних технологија, плану стварања јединственог царинског система, заједничког образовног простора... Након састанка саопштено је да је Јерменија добила од Русије кредит од 500 милиона долара на петнаест година, са 4 одсто камате и петогодишњим грејс периодом. О додељивању Белорусији последњих 500 милиона кредита од две милијарде, који јој је раније одобрен, биће одлучено на министарском савету Руско-белоруске Уније крајем маја у Минску.

За разлику од њих, Украјина, за сада, није добила ништа. Премијери Владимир Путин и Јулија Тимошенко нису нашли решење на састанку у четири ока који је трајао неуобичајено кратко – само 40 минута. Председница украјинске владе изразила је наду да ће компромисно решење ипак бити пронађено и да ће бити обезбеђен стабилан рад гасно-транспортног система Украјине током јесни и зиме, што је важно не само за Украјину, него и за Европу.

Путин је ситуацију објаснио детаљније: уколико се гас не обезбеди сада, украјинска економија и комунална сфера неће моћи нормално да функционишу. Количине енергента које су Украјини неопходне коштају нешто мање од пет милијарди долара које она не може да плати, па је постојала идеја да јој Русја плати транзит за следећих пет година унапред, како би тим новцем био плаћен гас.

Путин је истакао да је та варијанта неповољна јер је ризик за Русију веома велики с обзиром да Украјини предстоје председнички избори и евентуална реорганизација гаснотранспортне структуре (мисли се на евентуално учешће ЕУ у реконструкцији система). „Ситуацију је погоршало, на жалост, и оно што смо чули недавно, а то је да је председник Јушченко дао изјаву да такав начин плаћања сматра неприхватљивим, готово незаконитим. Ја молим јавно мњење наших земаља да на то обрате пажњу: у наведеним условима тешко да можемо да решавамо то питање”, нагласио је Путин, додавши да је неопходан конкретан став руководства Украјине, али да чак ни то не значи да је проблем могуће одмах решити, пошто су количине велике, а ризик велики.

Ипак, врата за споразум нису потпуно затворена, Путин је рекао да се преговори настављају, да је Украјина формулисала своје предлоге и да ће их Русија изучити, а онда заказати састанак на коме ће бити донета одлука. Он је подсетио да је проблем Украјине заједнички и за Русију и за Европу јер се нормалан транзит у Европу може гарантовати само ако су обезбеђене све унутрашње потребе Украјине. „Ми смо се обратили Европској комисији, и министар финансија нам је објаснио да они немају новца за Украјину. Русија је спремна да допринесе решавању тог питања, а колики ће тај допринос бити, питање је које ће се решавати на преговорима”, - закључио је руски премијер.

Руски медији спекулишу подацима да је један од мотива одбијања Русије да Украјини да кредит и стрепња да ће тај новац, или његов део, бити потрошен на председничке изборе, док су гаранције које Русија жели да добије – власништво над делом украјинског гасно-транспортног система. Уколико не буде имала чиме да плати гас, Украјина неће имати другог избора осим да пристане на такве услове.