Ukrajinski dug ponovo koči transport gasa

Od našeg dopisnika
Moskva, 23. maja - O saradnji u sferi bezbednosti, razvoju industrije i trgovine uprkos krizi, o nezaposlenosti, rastu kriminala, narkotrafikingu, kao i o još mnogo tema koje opterećuju odnose bivših sovjetskih republikama, ili predstavljaju zajedničke probleme, razgovaralo se juče na samitu Zajednice Nezavisnih Država (ZND) koji je održan u Astani, glavnom gradu Kazahstana,.

Predsednici vlada ZND najviše pažnje posvetili su dopunama Strategije saradnje u sferi informativnih tehnologija, planu stvaranja jedinstvenog carinskog sistema, zajedničkog obrazovnog prostora... Nakon sastanka saopšteno je da je Jermenija dobila od Rusije kredit od 500 miliona dolara na petnaest godina, sa 4 odsto kamate i petogodišnjim grejs periodom. O dodeljivanju Belorusiji poslednjih 500 miliona kredita od dve milijarde, koji joj je ranije odobren, biće odlučeno na ministarskom savetu Rusko-beloruske Unije krajem maja u Minsku.

Za razliku od njih, Ukrajina, za sada, nije dobila ništa. Premijeri Vladimir Putin i Julija Timošenko nisu našli rešenje na sastanku u četiri oka koji je trajao neuobičajeno kratko – samo 40 minuta. Predsednica ukrajinske vlade izrazila je nadu da će kompromisno rešenje ipak biti pronađeno i da će biti obezbeđen stabilan rad gasno-transportnog sistema Ukrajine tokom jesni i zime, što je važno ne samo za Ukrajinu, nego i za Evropu.

Putin je situaciju objasnio detaljnije: ukoliko se gas ne obezbedi sada, ukrajinska ekonomija i komunalna sfera neće moći normalno da funkcionišu. Količine energenta koje su Ukrajini neophodne koštaju nešto manje od pet milijardi dolara koje ona ne može da plati, pa je postojala ideja da joj Rusja plati tranzit za sledećih pet godina unapred, kako bi tim novcem bio plaćen gas.

Putin je istakao da je ta varijanta nepovoljna jer je rizik za Rusiju veoma veliki s obzirom da Ukrajini predstoje predsednički izbori i eventualna reorganizacija gasnotransportne strukture (misli se na eventualno učešće EU u rekonstrukciji sistema). „Situaciju je pogoršalo, na žalost, i ono što smo čuli nedavno, a to je da je predsednik Juščenko dao izjavu da takav način plaćanja smatra neprihvatljivim, gotovo nezakonitim. Ja molim javno mnjenje naših zemalja da na to obrate pažnju: u navedenim uslovima teško da možemo da rešavamo to pitanje”, naglasio je Putin, dodavši da je neophodan konkretan stav rukovodstva Ukrajine, ali da čak ni to ne znači da je problem moguće odmah rešiti, pošto su količine velike, a rizik veliki.

Ipak, vrata za sporazum nisu potpuno zatvorena, Putin je rekao da se pregovori nastavljaju, da je Ukrajina formulisala svoje predloge i da će ih Rusija izučiti, a onda zakazati sastanak na kome će biti doneta odluka. On je podsetio da je problem Ukrajine zajednički i za Rusiju i za Evropu jer se normalan tranzit u Evropu može garantovati samo ako su obezbeđene sve unutrašnje potrebe Ukrajine. „Mi smo se obratili Evropskoj komisiji, i ministar finansija nam je objasnio da oni nemaju novca za Ukrajinu. Rusija je spremna da doprinese rešavanju tog pitanja, a koliki će taj doprinos biti, pitanje je koje će se rešavati na pregovorima”, - zaključio je ruski premijer.

Ruski mediji spekulišu podacima da je jedan od motiva odbijanja Rusije da Ukrajini da kredit i strepnja da će taj novac, ili njegov deo, biti potrošen na predsedničke izbore, dok su garancije koje Rusija želi da dobije – vlasništvo nad delom ukrajinskog gasno-transportnog sistema. Ukoliko ne bude imala čime da plati gas, Ukrajina neće imati drugog izbora osim da pristane na takve uslove.