Рат саопштењима

Министарство вера Републике Србије саопштило је јуче да је „Србија отворена за све добронамерне људе, али да то не треба злоупотребљавати”, пренела је Бета. У саопштењу се додаје да је „нетачно и злонамерно” протумачен став тог министарства од петка, да реис-ул-улема Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић није добродошао у Србију због недобронамерних изјава.

Министарство вера сматра да изјаве и ставови верских поглавара треба да допринесу помирењу, а не даљем разједињавању и креирању непостојећег проблема – „људских права муслимана и Бошњака”.

Овим се реагује на саопштење којим се у петак огласио Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, поводом ставова Министарства вера Владе Републике Србије, преноси интернет-портал bosnjaci.net.

За саопштење Министарства Републике Србије је речено да ,,неодољиво подсећа на ратну пропаганду србијанских националистичких центара о ‘самогранатирању’ грађана Сарајева” или, пак, о „неколико стотина” убијених Сребреничана 1995. године, као и то да је реис Церић „својим наступима јасно и јавно поручио да су муслимани у Србији грађани Србије, да муслимани у Србији треба своја права да остварују у оквиру уставноправног поретка Републике Србије, као њихове државе која има обавезу да им осигура потпуну слободу и равноправност, као што то уживају и остали народи у Србији”.

Подсетимо, Министарство вера Републике Србије у петак је, између осталог, саопштило да реис Церић ,,није добродошао гост у нашој земљи”, због тога што је током посете ,,упутио врло претеће, опасне и увредљиве поруке Републици Србији”.

На ово саопштење јуче је реаговала и Либерално-демократска партија (ЛДП), истичући да ,,сматра опасном атмосферу створену поводом посете реис-улеме Мустафе Церића, а нарочито саопштење Министарства вера којом се верски поглавар Бошњака, муслимана, проглашава непожељном особом на територији Србије”, пренео је Танјуг.

Јуче је саопштење Министарства вера Србије оштро осудио и Мешихат Исламске заједнице у Србији, а огласио се и Министар рада и социјалне политике Расим Љајић, који je и лидер Санџачке демократске партије. Он је оценио да „оштро интонирано” саопштење Министарства вера, поводом посете реис-улеме Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића, „не доприноси смиривању ситуације и најавио да ће та странка покренути иницијативу за почетак ширег српско-бошњачког дијалога”, пренео је Танјуг.

Љајић је позвао Министарство вера да уместо даљег заоштравања односа и вербалног сукобљавања, нађе начин да очува јединствену исламску заједницу.

„Мислим да овако оштро интонирано саопштење, које се бави више ликом и делом Мустафе Церића него што се бави суштином неспоразума, неће допринети смиривању ситуације”, рекао је Љајић.

Он сматра и да је било далеко бољих начина да се одреагује на претходно, такође, оштро изречене Церићеве изјаве. „Ми ћемо као странка покренути иницијативу за почетак једног ширег српско-бошњачког дијалога јер су упркос свему та два народа и после распада Југославије два народа која највише деле исте територије, као и да су њихови односи оптерећени недавном прошлошћу”, рекао је Љајић.

Сл. К.

------------------------------------------------

Завршено заседање Сабора СПЦ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве саопштио је јуче, по завршеном редовном мајском заседању, да је одлука да се испоштују закључци претходног заседања да патријарх Павле остане на челу СПЦ донета после разматрања прилика у Цркви изазваних дуготрајном болешћу поглавара и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, пренео је Танјуг.

Саопштењу које је потписао портпарол Сабора и СПЦ, епископ бачки Иринеј, озваничен је крај вишедневног заседања Сабора чијом одлуком ће митрополит црногорско-приморски Амфилохије и даље вршити дужност заменика патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Светом архијерејском синоду.

За нове чланове Светог синода, како је наведено у званичном саопштењу Сабора, именовани су епископи нишки Иринеј, бачки Иринеј, далматински Фотије и захумско-херцеговачки Григорије, а за чланове заменике епископи жички Хризостом и бихаћко-петровачки Хризостом.

Упутивши свим хришћанима и свим људима добре воље „поруку љубави и мира у име Господње” учесници Сабора су одали признање држави Србији за све напоре да се на Косову и Метохији заустави вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности.

Признање и захвалност изражени су и свим државама које, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале независност Косова и Метохије.

Посебна пажња, како се наводи, посвећена је процесу обнове српских светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године, која треба да обухвати и преко стотину храмова, манастира и црквених здања срушених или тешко оштећених пре мартовског погрома како би се омогућио живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогнаног народа и како би се охрабрили изгнаници да се врате на своја прадедовска огњишта. У оквиру заседања Сабора, у чијем су раду учествовали сви епархијски архијереји СПЦ, укључујући и архиепископа охридског и митрополита скопског Јована и остале архијереје православне Охридске архиепископије, одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

Посебна пажња је посвећена положају Охридске архиепископије и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као и спремности свих на дијалог за коначно превазилажење нередовних црквених прилика у Републици Македонији.

На дневном реду било је и питање реституције неправедно одузете црквене имовине, а разматрани су и односи међу сестринским православним црквама уз констатацију да су они „засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме”.

Сабор је био приморан, како се наводи, „да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој”.

Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едикта светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, после три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш.

Посебна пажња посвећена је и обнови конака манастира Хиландара на Светој гори, пострадалог у пожару, наведено је у саопштењу.

Танјуг