Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Златна палма“ Ханекеу

„Златна палма“ Ханекеу
Шарлота Гензбур, добитница награде за најбољу женску улогу (Фото: АФП)

Кан – После канског Гран прија за „Пијанисткињу” и награде за најбољу режију за филм „Скривено”, аустријски редитељ Михаел Ханеке, освојио је коначно и своју прву „Златну палму“ за најбољи филм. Његов црно-бели „Бела трака“, визуелно је импресивно дело у којем је све доведено до савршенства: режија, фотографија, глума, ритам, музика, и сама прича – радња смештена у праскозорје почетка Првог светског рата, у један свет који се распада, полако уступајући место нацизму.

Филм Михаела Ханекеа, приказан у самој фестивалској завршници, освојио је одмах и највеће оцене овде присутних критичара, који су му јуче доделили своју награду, кроз саопштење жирија Међународне федерације филмских критичара. Официјелни кански жири, предвођен глумицом Изабел Ипер, препознао је све његове вредности, награђујући га највећим канским признањем.
Фестивалски Гран при, сасвим заслужено припао је француском редитељу Жаку Одијару за изврстан, тврдокорни крими-филм, насилну затворску драму „Пророк“, која је од почетка доминирала и на критичарским листама.

Изненађење је приредио филипински редитељ Бриљанте Мендоза, који је за „Крвопролиће“, крваву причу из сфере криминала, психотичних убица и подмитљиве полиције, уједно и филм варљиво сведене естетике, преекспониране фотографије и реалистичне глуме, освојио ни мање ни више до награду за најбољу режију.

Такође помало неочекивано, награда за најбољи сценарио припала је кинеском аутору Лу Јеу за филм „Пролећна грозница“, филм о страсти и насиљу, о два мушкарца и једној лепој жени која им смета, праву „геј сапуницу“.

Почасна „Златна палма“ 62. Канског филмског фестивала за изузетан допринос историји филма, сасвим заслужено припала је 87-годишњој француској редитељској легенди Алену Ренеу за филм „Дивље траве“, који је разгалио критичаре и публику у самој фестивалској завршници.
Награда жирија додељена је равноправно – британској редитељки Андреи Арнолд за филм о адолесценцији „Акваријум“ и јужнокорејском редитељу Чан Вук Парку, за теолошки провокативан, „вампирски“ филм „Жеђ“.(/slika2)Своју „палму“ за најбољу мушку улогу освојио је аустријски глумац Кристоф Валц за изузетно одиграну улогу ес-ес официра Ханса Ланде у филму „Неславна копилад“ Квентина Тарантина. За најбољу женску улогу награђена је француска глумица Шарлота Гејнзбур, за веома сложену улогу „антихриста“ у истоименом, паклено-стилизованом данском филму Ларса фон Трира. Мало је оних који су ове године незадовољни одлукама о канским лауреатима. Чињеница је да су оштећени изврсни филмови Кена Лоуча и Елије Сулејмана, али ће они, сигурна сам, веома брзо наћи свој пут до биоскопских гледалаца. Екуменски жири наградио је Кена Лоуча за филм „У потрази за Ериком”, а жири програма „Известан поглед” којим је председавао италијански редитељ Паоло Сорентини, своја одличја доделио је грчком филму „Псећи зуби” Јоргоса Лантимоса и румунском филму „Полицијски, придев” Корнелија Порумбојуа. Порумбојуов филм је, иначе, био један од најбољих на фестивалу. Интелигентна, атипична и веродостојна полицијско-истражитељска драма, са снажним ехом бирократизованог државног апарата.

(/slika3)Престижна канска „Златна камера“, за најбољи дебитантски филм, отишла је у руке Аустралијанцу Ворвику Тортону, за дирљиву абориџинску причу „Самсон и Далила“. Награда за најбољи студентски филм у програму Синефондасион припала је „Баби“ чешке редитељке Зузане Кирчнерове-Шпидлове, а „Златна палма“ за најбољи краткометражни филм, младом Бразилцу Жао Салавизу за „Арену“. Овим жиријем председавао је редитељ Џон Бурман.

После церемоније доделе награда, фестивал је официјелно затворен љубавном романсом „Коко Шанел и Игор Стравински” Јана Кунена са Аном Муглалис и Мадсом Микелсеном у главним улогама.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.