„Zlatna palma“ Hanekeu

Kan – Posle kanskog Gran prija za „Pijanistkinju” i nagrade za najbolju režiju za film „Skriveno”, austrijski reditelj Mihael Haneke, osvojio je konačno i svoju prvu „Zlatnu palmu“ za najbolji film. Njegov crno-beli „Bela traka“, vizuelno je impresivno delo u kojem je sve dovedeno do savršenstva: režija, fotografija, gluma, ritam, muzika, i sama priča – radnja smeštena u praskozorje početka Prvog svetskog rata, u jedan svet koji se raspada, polako ustupajući mesto nacizmu.

Film Mihaela Hanekea, prikazan u samoj festivalskoj završnici, osvojio je odmah i najveće ocene ovde prisutnih kritičara, koji su mu juče dodelili svoju nagradu, kroz saopštenje žirija Međunarodne federacije filmskih kritičara. Oficijelni kanski žiri, predvođen glumicom Izabel Iper, prepoznao je sve njegove vrednosti, nagrađujući ga najvećim kanskim priznanjem.
Festivalski Gran pri, sasvim zasluženo pripao je francuskom reditelju Žaku Odijaru za izvrstan, tvrdokorni krimi-film, nasilnu zatvorsku dramu „Prorok“, koja je od početka dominirala i na kritičarskim listama.

Iznenađenje je priredio filipinski reditelj Briljante Mendoza, koji je za „Krvoproliće“, krvavu priču iz sfere kriminala, psihotičnih ubica i podmitljive policije, ujedno i film varljivo svedene estetike, preeksponirane fotografije i realistične glume, osvojio ni manje ni više do nagradu za najbolju režiju.

Takođe pomalo neočekivano, nagrada za najbolji scenario pripala je kineskom autoru Lu Jeu za film „Prolećna groznica“, film o strasti i nasilju, o dva muškarca i jednoj lepoj ženi koja im smeta, pravu „gej sapunicu“.

Počasna „Zlatna palma“ 62. Kanskog filmskog festivala za izuzetan doprinos istoriji filma, sasvim zasluženo pripala je 87-godišnjoj francuskoj rediteljskoj legendi Alenu Reneu za film „Divlje trave“, koji je razgalio kritičare i publiku u samoj festivalskoj završnici.
Nagrada žirija dodeljena je ravnopravno – britanskoj rediteljki Andrei Arnold za film o adolescenciji „Akvarijum“ i južnokorejskom reditelju Čan Vuk Parku, za teološki provokativan, „vampirski“ film „Žeđ“.(/slika2)Svoju „palmu“ za najbolju mušku ulogu osvojio je austrijski glumac Kristof Valc za izuzetno odigranu ulogu es-es oficira Hansa Lande u filmu „Neslavna kopilad“ Kventina Tarantina. Za najbolju žensku ulogu nagrađena je francuska glumica Šarlota Gejnzbur, za veoma složenu ulogu „antihrista“ u istoimenom, pakleno-stilizovanom danskom filmu Larsa fon Trira. Malo je onih koji su ove godine nezadovoljni odlukama o kanskim laureatima. Činjenica je da su oštećeni izvrsni filmovi Kena Louča i Elije Sulejmana, ali će oni, sigurna sam, veoma brzo naći svoj put do bioskopskih gledalaca. Ekumenski žiri nagradio je Kena Louča za film „U potrazi za Erikom”, a žiri programa „Izvestan pogled” kojim je predsedavao italijanski reditelj Paolo Sorentini, svoja odličja dodelio je grčkom filmu „Pseći zubi” Jorgosa Lantimosa i rumunskom filmu „Policijski, pridev” Kornelija Porumbojua. Porumbojuov film je, inače, bio jedan od najboljih na festivalu. Inteligentna, atipična i verodostojna policijsko-istražiteljska drama, sa snažnim ehom birokratizovanog državnog aparata.

(/slika3)Prestižna kanska „Zlatna kamera“, za najbolji debitantski film, otišla je u ruke Australijancu Vorviku Tortonu, za dirljivu aboridžinsku priču „Samson i Dalila“. Nagrada za najbolji studentski film u programu Sinefondasion pripala je „Babi“ češke rediteljke Zuzane Kirčnerove-Špidlove, a „Zlatna palma“ za najbolji kratkometražni film, mladom Brazilcu Žao Salavizu za „Arenu“. Ovim žirijem predsedavao je reditelj Džon Burman.

Posle ceremonije dodele nagrada, festival je oficijelno zatvoren ljubavnom romansom „Koko Šanel i Igor Stravinski” Jana Kunena sa Anom Muglalis i Madsom Mikelsenom u glavnim ulogama.