Атомски земљотрес из Северне Кореје

Према извештајима агенција
Пјонгјанг, Москва – Северна Кореја је јуче ујутру по локалном времену извела подземну атомску пробу, а експлозија је, по оцени руских стручњака, била слична по снази бомбама баченим на Хирошиму и Нагасаки. То је у северном делу подељеног Корејског полуострва изазвало земљотрес јачине 4,5 степени по Рихтеру. Подрхтавање се осетило и у кинеском граду Јанђи, 160 километара даље од места где је проба вероватно извршена, јер се оно у званичним извештајима не наводи.

Уређаји САД, Јужне Кореје и Јапана регистровали су међутим сеизмолошке активности у истој области око града Килџу, у којој је Пјонгјанг извео и свој први атомски тест 2006, после којег су му резолуцијом УН забрањене даље у активности у програму балистичких ракета. Иста Резолуција 1718 налаже му да се уздржи од нуклеарних проба.

Неколико сати касније пробно су испаљене и три ракете кратког домета, пренела је агенција Јонхап, али ти извештаји нису независно потврђени.

Званични Пјонгјанг је рекао да је „још једна успешно извршена проба одговор на притисак САД и других земаља на ДНР Кореју, која ће и даље јачати своју одбрамбену способност, изводити подземне нуклеарне пробе и обављати тестирање ракета”.

Експлозија је по оцени руског министарства одбране била двадесет пута јача од прве нуклеарне подземне пробе којом је Пјонгјанг у октобру 2006. шокирао свет.

Хидрометеоролошка служба руске покрајине Приморје, која се граничи са Северном Корејом, саопштила је да је радиоактивност у предвиђеним границама.

Због „опасне провокације” сазван је хитан састанак безбедносног савета у Јужној Кореји. Осуде су стизале из Јапана и других земаља.

И традиционални савезник Пјонгјанга, Пекинг, оштро је затражио од Северне Кореје да поштује обећања о нуклеарном неширењу, прекине деловање које може да погорша ситуацију и врати се у шесторне преговоре, у којима поред две Кореје и Пекинга учествују још САД, Јапан и Русија.

Европска унија је саопштила да су најновији догађаји „веома забрињавајући”, а Москва да је „задат ударац напорима да се заустави нуклеарно ширење”.

Одмах је заказана ванредна седница Савета безбедности како би се усагласио одговор на најновије заоштравање.

Итар-Тас је пренео информацију да је са јапанског острва Окинава јуче полетео амерички авион за радијацијско и електронско извиђање, један од три који поседују САД. Тај авион је сакупио „све могуће у атмосфери” и „пажљиво изучио зону код села Пунгери”, навела је руска државна агенција, а пренео Танјуг.

Такође, специјалне службе заинтересованих земаља покушавају да утврде да ли је то била проба компактне бојеве главе за балистичку ракету, за чију производњу је већина експерата раније претпостављала да Северна Кореја нема технологију.

Север је претио да ће извршити другу нуклеарну пробу још откако су УН осудиле пробно лансирање балистичке ракете 5. априла и пооштриле санкције уведене 2006. Пјонгјанг је то представио као мирно лансирање сателита у орбиту, али експерти су тврдили да су технологија и методе исти као они који се користе за лансирање ракете дугог домета „таеподонг-2”, која наводно има домет до Хаваја и западне обале Америке.

Одговор на осуде стигао је у облику протеривања међународних инспектора и претњи Пјонгјанга да ће обновити нуклеарни реактор у Јонгбјону, који је почео да демонтира пре две године, као и да ће напустити преговоре који су се годинама са променљивим успехом водили с намером да се одварати од намере да изгради нуклеарни арсенал.

Један професор са сеулског универзитета рекао је за лондонски „Гардијан” да је ово реакција Пјонгјанга на очекивану али недочекану промену политике САД и Јужне Кореје. Такође се могу чути нагађања да „драги вођа” Ким Џонг Ил због неизвесног здравственог стања (прошле године је наводно преживео мождани удар) и предстојећег преноса власти на једног од синова жели да обезбеди што чвршћу позицију наследнику и у земљи и на међународној позорници.

Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Обама: Изазов Пјонгјанга свету

Осуде потеза Северне Кореје пропраћене и коментаром „Њујорк тајмса” да Америка треба да се придружи споразуму о забрани нуклеарних проба

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. маја – Припреме да за данашњи национални празник, Дан сећања, положи венце на споменике сународницима погинулим у ратовима, Бараку Обами је прекинуло ново звецкање оружјем, и то са Корејског полуострва подељеног ратом који службено није окончан, иако је од прекида борби (1953) прошло више од пола века. Са стратешким тимом био је принуђен, наиме, да реагује на објаву Северне Кореје да је опет извршила нуклеарну и ракетну пробу.

(/slika2)Најновије потезе Пјонгјанга Обама је осудио као – „кршење међународног права, повећавање напетости у североисточној Азији, забрињавајуће по све земље, директан изазов и Савету безбедности УН и међународној заједници”. Додао је и да Северна Кореја тако „продубљује своју изолованост”, али је и наговестио спремност да се наставе шесторни преговори (још Кина, Јапан, Русија и Јужна Кореја) чији је циљ да приволи Ким Ил Сунга да се одрекне атомског оружја.

Најновије далекоисточно тестирање затекло је нову америчку администрацију у тренутку кад је она преокупирана низом других нуклеарних послова. Крајње је, рекло би се, забринута због „могућности” да савезнички јој Пакистан западне у хаос који би екстремистима отворио пут ка тамошњем арсеналу за масовно уништавање, као и наговештајима да би „отпаднички” Техеран могао да изгради такво оружје и њиме запрети Израелу, који би могао да изврши „превентивне ударе” на иранска нуклеарна постројења. Уз све то, Бела кућа преговара с Кремљом о новом уговору за смањивање атомских глава, док се међу њима наставља спор око америчког пројекта постављања антиракетног штита у средњој Европи…

Испоставља се, тако, да „нуклеарно питање” није отишло у заборав, како су се многи надали, с престанком хладног рата. Под погрешним претпоставкама владе Џорџа Буша млађег да Ирак поседује оружје за масовно уништавање, одавде је поведен рат против те земље који је, по свему судећи, убрзао атомску трку, у којој – по овдашњим оценама – учествују и недржавни фактори, попут Ал Каиде и талибана, чије су акције оживеле у Авганистану и пренеле се у Пакистан.

Чини се чак да су нуклеарне опасности избиле у врх стратешких приоритета, поготову у САД, али и у другим силама. То ће, рачуна се, бити изражено и на, за данас по подне ванредно заказаном, састанку Савета безбедности светске организације.

У јутрошњем уводнику „Њујорк тајмса” се, уједно, указује да би промена овдашњег приступа могла да допринесе – новом попуштању затегнутости. Обаминој екипи се препоручује да у Сенату издејствује већину која би одобрила да се САД придруже међународном споразуму о забрани нуклеарних проба. Јер, прецизира се, ако жели да обузда Иран и Северну Кореју, Вашингтон и сам треба да покаже да је вољан да „игра по међународним правилима”. За придобијање сенатора Обама је, наставља се, задужио потпредседника Џозефа Бајдена (који је прошле недеље био у „вишеслојној” турнеји по делу простора бивше СФРЈ, који се одавде види као „недовршени посао на Балкану”).

Овдашњи аналитичари настоје да растумаче – зашто је „баш у овом тренутку” Северна Кореја објавила спорне оружане тестове. „Волстрит џорнал” износи тезу, при томе, да се можда ради о ојачавању наслеђа Ким Џонг Ила где би „после њега” власт остала у породици. На његовом најмлађем сину или зету (сестрином мужу).

Хроничари понављају, међутим, да је Обами Буш млађи оставио једну од најнеугоднијих заоставштина у новијој историји примопредаје кормила Беле куће. Новом председнику претходник није проследио, испоставља се, ниједан сасвим решен спољнополитички проблем (рачунајући и Балкан), оставивши му да се бакће препуштеним изазовима и да „нема времена” да позива на одговорност лидере овдашњих застрањивања…

М. Пантелић