Atomski zemljotres iz Severne Koreje

Prema izveštajima agencija
Pjongjang, Moskva – Severna Koreja je juče ujutru po lokalnom vremenu izvela podzemnu atomsku probu, a eksplozija je, po oceni ruskih stručnjaka, bila slična po snazi bombama bačenim na Hirošimu i Nagasaki. To je u severnom delu podeljenog Korejskog poluostrva izazvalo zemljotres jačine 4,5 stepeni po Rihteru. Podrhtavanje se osetilo i u kineskom gradu Janđi, 160 kilometara dalje od mesta gde je proba verovatno izvršena, jer se ono u zvaničnim izveštajima ne navodi.

Uređaji SAD, Južne Koreje i Japana registrovali su međutim seizmološke aktivnosti u istoj oblasti oko grada Kildžu, u kojoj je Pjongjang izveo i svoj prvi atomski test 2006, posle kojeg su mu rezolucijom UN zabranjene dalje u aktivnosti u programu balističkih raketa. Ista Rezolucija 1718 nalaže mu da se uzdrži od nuklearnih proba.

Nekoliko sati kasnije probno su ispaljene i tri rakete kratkog dometa, prenela je agencija Jonhap, ali ti izveštaji nisu nezavisno potvrđeni.

Zvanični Pjongjang je rekao da je „još jedna uspešno izvršena proba odgovor na pritisak SAD i drugih zemalja na DNR Koreju, koja će i dalje jačati svoju odbrambenu sposobnost, izvoditi podzemne nuklearne probe i obavljati testiranje raketa”.

Eksplozija je po oceni ruskog ministarstva odbrane bila dvadeset puta jača od prve nuklearne podzemne probe kojom je Pjongjang u oktobru 2006. šokirao svet.

Hidrometeorološka služba ruske pokrajine Primorje, koja se graniči sa Severnom Korejom, saopštila je da je radioaktivnost u predviđenim granicama.

Zbog „opasne provokacije” sazvan je hitan sastanak bezbednosnog saveta u Južnoj Koreji. Osude su stizale iz Japana i drugih zemalja.

I tradicionalni saveznik Pjongjanga, Peking, oštro je zatražio od Severne Koreje da poštuje obećanja o nuklearnom neširenju, prekine delovanje koje može da pogorša situaciju i vrati se u šestorne pregovore, u kojima pored dve Koreje i Pekinga učestvuju još SAD, Japan i Rusija.

Evropska unija je saopštila da su najnoviji događaji „veoma zabrinjavajući”, a Moskva da je „zadat udarac naporima da se zaustavi nuklearno širenje”.

Odmah je zakazana vanredna sednica Saveta bezbednosti kako bi se usaglasio odgovor na najnovije zaoštravanje.

Itar-Tas je preneo informaciju da je sa japanskog ostrva Okinava juče poleteo američki avion za radijacijsko i elektronsko izviđanje, jedan od tri koji poseduju SAD. Taj avion je sakupio „sve moguće u atmosferi” i „pažljivo izučio zonu kod sela Pungeri”, navela je ruska državna agencija, a preneo Tanjug.

Takođe, specijalne službe zainteresovanih zemalja pokušavaju da utvrde da li je to bila proba kompaktne bojeve glave za balističku raketu, za čiju proizvodnju je većina eksperata ranije pretpostavljala da Severna Koreja nema tehnologiju.

Sever je pretio da će izvršiti drugu nuklearnu probu još otkako su UN osudile probno lansiranje balističke rakete 5. aprila i pooštrile sankcije uvedene 2006. Pjongjang je to predstavio kao mirno lansiranje satelita u orbitu, ali eksperti su tvrdili da su tehnologija i metode isti kao oni koji se koriste za lansiranje rakete dugog dometa „taepodong-2”, koja navodno ima domet do Havaja i zapadne obale Amerike.

Odgovor na osude stigao je u obliku proterivanja međunarodnih inspektora i pretnji Pjongjanga da će obnoviti nuklearni reaktor u Jongbjonu, koji je počeo da demontira pre dve godine, kao i da će napustiti pregovore koji su se godinama sa promenljivim uspehom vodili s namerom da se odvarati od namere da izgradi nuklearni arsenal.

Jedan profesor sa seulskog univerziteta rekao je za londonski „Gardijan” da je ovo reakcija Pjongjanga na očekivanu ali nedočekanu promenu politike SAD i Južne Koreje. Takođe se mogu čuti nagađanja da „dragi vođa” Kim Džong Il zbog neizvesnog zdravstvenog stanja (prošle godine je navodno preživeo moždani udar) i predstojećeg prenosa vlasti na jednog od sinova želi da obezbedi što čvršću poziciju nasledniku i u zemlji i na međunarodnoj pozornici.

J. K.

-----------------------------------------------------------

Obama: Izazov Pjongjanga svetu

Osude poteza Severne Koreje propraćene i komentarom „Njujork tajmsa” da Amerika treba da se pridruži sporazumu o zabrani nuklearnih proba

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. maja – Pripreme da za današnji nacionalni praznik, Dan sećanja, položi vence na spomenike sunarodnicima poginulim u ratovima, Baraku Obami je prekinulo novo zveckanje oružjem, i to sa Korejskog poluostrva podeljenog ratom koji službeno nije okončan, iako je od prekida borbi (1953) prošlo više od pola veka. Sa strateškim timom bio je prinuđen, naime, da reaguje na objavu Severne Koreje da je opet izvršila nuklearnu i raketnu probu.

(/slika2)Najnovije poteze Pjongjanga Obama je osudio kao – „kršenje međunarodnog prava, povećavanje napetosti u severoistočnoj Aziji, zabrinjavajuće po sve zemlje, direktan izazov i Savetu bezbednosti UN i međunarodnoj zajednici”. Dodao je i da Severna Koreja tako „produbljuje svoju izolovanost”, ali je i nagovestio spremnost da se nastave šestorni pregovori (još Kina, Japan, Rusija i Južna Koreja) čiji je cilj da privoli Kim Il Sunga da se odrekne atomskog oružja.

Najnovije dalekoistočno testiranje zateklo je novu američku administraciju u trenutku kad je ona preokupirana nizom drugih nuklearnih poslova. Krajnje je, reklo bi se, zabrinuta zbog „mogućnosti” da saveznički joj Pakistan zapadne u haos koji bi ekstremistima otvorio put ka tamošnjem arsenalu za masovno uništavanje, kao i nagoveštajima da bi „otpadnički” Teheran mogao da izgradi takvo oružje i njime zapreti Izraelu, koji bi mogao da izvrši „preventivne udare” na iranska nuklearna postrojenja. Uz sve to, Bela kuća pregovara s Kremljom o novom ugovoru za smanjivanje atomskih glava, dok se među njima nastavlja spor oko američkog projekta postavljanja antiraketnog štita u srednjoj Evropi…

Ispostavlja se, tako, da „nuklearno pitanje” nije otišlo u zaborav, kako su se mnogi nadali, s prestankom hladnog rata. Pod pogrešnim pretpostavkama vlade Džordža Buša mlađeg da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, odavde je poveden rat protiv te zemlje koji je, po svemu sudeći, ubrzao atomsku trku, u kojoj – po ovdašnjim ocenama – učestvuju i nedržavni faktori, poput Al Kaide i talibana, čije su akcije oživele u Avganistanu i prenele se u Pakistan.

Čini se čak da su nuklearne opasnosti izbile u vrh strateških prioriteta, pogotovu u SAD, ali i u drugim silama. To će, računa se, biti izraženo i na, za danas po podne vanredno zakazanom, sastanku Saveta bezbednosti svetske organizacije.

U jutrošnjem uvodniku „Njujork tajmsa” se, ujedno, ukazuje da bi promena ovdašnjeg pristupa mogla da doprinese – novom popuštanju zategnutosti. Obaminoj ekipi se preporučuje da u Senatu izdejstvuje većinu koja bi odobrila da se SAD pridruže međunarodnom sporazumu o zabrani nuklearnih proba. Jer, precizira se, ako želi da obuzda Iran i Severnu Koreju, Vašington i sam treba da pokaže da je voljan da „igra po međunarodnim pravilima”. Za pridobijanje senatora Obama je, nastavlja se, zadužio potpredsednika Džozefa Bajdena (koji je prošle nedelje bio u „višeslojnoj” turneji po delu prostora bivše SFRJ, koji se odavde vidi kao „nedovršeni posao na Balkanu”).

Ovdašnji analitičari nastoje da rastumače – zašto je „baš u ovom trenutku” Severna Koreja objavila sporne oružane testove. „Volstrit džornal” iznosi tezu, pri tome, da se možda radi o ojačavanju nasleđa Kim Džong Ila gde bi „posle njega” vlast ostala u porodici. Na njegovom najmlađem sinu ili zetu (sestrinom mužu).

Hroničari ponavljaju, međutim, da je Obami Buš mlađi ostavio jednu od najneugodnijih zaostavština u novijoj istoriji primopredaje kormila Bele kuće. Novom predsedniku prethodnik nije prosledio, ispostavlja se, nijedan sasvim rešen spoljnopolitički problem (računajući i Balkan), ostavivši mu da se bakće prepuštenim izazovima i da „nema vremena” da poziva na odgovornost lidere ovdašnjih zastranjivanja…

M. Pantelić