Републички тужилац против благе казнене политике

Слободан Радовановић, републички јавни тужилац, издао је јуче обавезно упутство свим окружним тужилаштвима у Србији да на сваку ослобађајућу пресуду обавезно уложе жалбу, рекао је за „Политику” Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва (РЈТ). Према његовим речима, на пресуде којима је изречена условна осуда мора се уложити жалба, а посебно када је реч о предметима са кривичним делима са појачаном друштвеном опасношћу.

– Ту се пре свега мисли на кривична дела против привреде, коруптивна кривична дела, дела против полне слободе и против безбедности јавног саобраћаја. Како би се инсистирало на адекватној казненој политици, неопходно је улагати жалбе и када су пресуде за поменута кривична дела на или испод законског минимума. С обзиром на то да је жалба јавног тужиоца законом предвиђен коректив казнене политике којим се тражи преиспитивање одлуке првостепеног суда о кривичној санкцији, републички тужилац жели да тужилаштво допринесе пооштравању казнене политике судова – рекао је Зорић.

Према његовим речима, уколико заменик јавног тужиоца сматра да у конкретном случају нема елемената за изјављивање жалбе против пресуде у обавези је да сачини службену белешку у којој ће детаљно образложити разлоге за своју одлуку. За одлуку је, објашњава Зорић, потребна сагласност јавног тужиоца.

– Сви окружни јавни тужиоци у обавези су да овим упутством упознају подручна тужилаштва и да о његовом спровођењу достављају извештаје РЈТ на крају сваког тромесечја – истакао је Зорић.

Према раније објављеним подацима, готово две трећине осуђених за трговину дрогом у Србији добило је затворске казне мање од прописаног минимума. Ниже казне добијају и оптужени за тешка убиства, као они који су примили мито.

Пример благе казнене политике може да илуструје и случај вишеструког напасника, Игора Милошевића који је 1992. године за четири силовања осуђен на шест година затвора, иако је максимална законом предвиђена казна за то дело 15 година. По изласку из затвора поновио је злочин, а мете су му биле продавачице београдских бутика.

Такав пример је и осмомесечна казна за Александра Мијалковића, осуђеног за сексуално злостављање две девојчице. У том случају јагодински суд могао је да досуди и до три године затвора.

У случајевима трговине дрогом је највећи број казни испод законског минимума досуђен код тежих облика трговине наркотицима, чак 87 одсто, док је код лакших облика трговине нижу казну добила половина оптужених.

Последње две деценије ниже казне досуђују се и за тешка убиства па је чак 76,5 одсто оптужених добило казну испод законског минимума.За силовање ниже казне добило је готово 100 одсто оптужених, а за примање мита чак 67 одсто.

Током прошле године78 одсто оптужених осуђено је на условну казну. Као једну од олакшавајућих околности, чак и у случајевима злостављања судије узимају то што преступник има породицу коју издржава.

Нацрт новог кривичног законика предвиђа оштрије казне док би нови закон о кривичном поступку могао да убрза судски поступак а судије ће, кажу у Министарству правде убудуће контролисати и санкционисати уколико је потребно и Високи савет судства.

М. Дерикоњић