Буквар европских вредности

Тихе, помало сетне и склоњене са стране, са приметном дозом метафизичког мира карактеристике су улица које бира Дубравка Филиповски. Одрастање у изразито мултинационалној средини помогло је високој функционерки политичке партије "Нова Србија" да лакше прихвати долазак у Београд.  Улице "Лиона" и крај око Филозофског факултета који је завршила најпре је упознала у главном граду некадашње Југославије, данас Србије. Готово сигурна да су улице неисписане читанке историјског наслеђа једног народа. – Истински карактер Београда, његове лелеке под освајачком чизмом и његов слободарски дух, најбоље је видљив на његовим улицама – каже Филиповска.

Као пример наводи Улицу мајке Јевросиме. Осим што годинама достојанствено носи име по једној од најсветлијих женских ликова у српској народној поезији, она је место где Филиповска проналази природни склад са својим унутрашњим бићем.

Грађанска биографија

– Улица у којој најбоље и можда најдубље осећам повезаност са Београдом, у којој се и сама најприродније осећам добила је име по мајци Јевросими. Реч је о изузетној личности епске поезије која је вековима била узор материнства и важила за пример правилног васпитања у српском народу. Сама та чињеница довољна је да ова улица буде дотакнута ореолом хришћанског поштовања према мајци, светици. Готово је невероватан контраст коју Улица мајке Јевросиме има у односу на Таковску која је сва у брзим, динамичним радњама. Зграде у овој улици припадају грађанској архитектури. Отмене су, а нису наметљиве. Улица мајке Јевросиме још није затрпана безбројним кафићима и ресторанима. Њену грађанску биографију  можда најбоље осликава Музеј аутомобила који дели простор са позориштем "Гаража". У њему се већ годину дана приказује изванредна представа о Милунки Савић, српској хероини из Првог светског рата. Друга значајна институција која симболизује ову улицу јесте Градска станица полиције. Можда би се заљубљеници у Улицу мајке Јевросиме сложили да би њена заводљивост била потпунија када би се та станица полиције, испред које увек дежурају људи у плавом, изместила на неку другу, згоднију адресу. Ипак, тешко да после књиге Светлане Велмар Јанковић, посвећене Дорћолу и његовим призорима, можемо говорити о београдским улицама, а да не уочимо како свака од њих има своју омамљујућу игру светлости и боја. Управо та светлост широког београдског неба, чини ми се, некако најјасније пропада кроз тешке крошње дрвећа које су очуване у Улици мајке Јевросиме. Указује се пред нама као нека истина. Због тога, свака истина изречена у овој улици зрачи снагом светлости. Један од мојих истинских доказа да је баш ова улица право место да се човек осећа у духовној равнотежи јесте тај што је она успела да задржи аутентичност старог Београда. За мене Улица мајке Јевросиме представља онај тип урбаности који нам очигледно поручује како Срби нису народ који тек треба да сриче буквар европских народа. Европа је овде одувек, а поред тога никада се није постављало питање зашто улица носи име по мајци Краљевића Марка, епског српског јунака – запажа Дубравка Филиповски.

Балкански Вавилон

Београд као балкански Вавилон треба да негује своје контрасте, одржава сличности, развија посебности и искористи их у развојне и туристичке сврхе. Финансије којима располаже градска власт, по њеној оцени, довољне су за озбиљне инвестиционе радове.

– Превише новца је утрошено на шминкање самог "круга двојке", а да кључни инфраструктурни пројекти нису завршени. Почињемо озбиљно да се гушимо у саобраћају. Газела више није обилазница, она је градска саобраћајница. Потребно је, без икакве сумње, саградити нове мостове и обилазницу око града. То је оно што београдска власт није смела да гурне у засенак и стави у неки други план – коментарише наша саговорница. Милошев конак у Топчидеру Филиповска убраја у пример репрезентативног градитељства у српској архитектури, а насеље испод Газеле у коме живе људи она види као "другу, отрежњујућу страну" метрополе. 

– Пола живота провела сам у Београду. Доживљавам га као други родни град. У њему се никада нисам осећала као неко ко је стигао са стране. Он има снагу и капацитет да може да прихвати све људе који долазе – истиче потпредседница "Нове Србије". Њено је мишљење да би градски урбанисти морали да направе листу улица које у будућности морају да буду сачуване.