Италијанска мода из Власотинца

Власотинце – Овде постоји велика шанса да се покрене текстилна индустрија и због тога смо дошли, каже за „Политику” Фјорентино Нутрикато, власник „Фјорентино групе” из Власотинца, који је са породицом дошао у Србију 1994, у време када су сви из ње бежали.

Фјорентинови преци су били шнајдери, а он ту породичну традицију наставља и преноси на кћерку и зета, као и на сина Андреу, који ће за коју годину преузети новоизграђени погон конфекције у Власотинцу.

Породица Нутрикато са југа Италије дошла је најпре у Ниш, јер је проценила да ту постоји добра база за производњу тешке конфекције, а партнера је пронашла у „Нишкој модној конфекцији” (у међувремену је престала да постоји) са којом је четири године радила лон (извозне) послове.

Фјорентино се потом из Ниша преселио у Власотинце, где је у закупљеном погону пиротског „Првог маја” основао мешовиту фирму „Мануфактура Европеа”. Ту је настављена производња капута и јакни, а након девет година продао је свој удео и одмах до те фабрике направио нови погон. Купио је хектар земље и подигао савремену фабрику у којој данас ради 80 конфекционара који месечно произведу око 3.500 комада тешке конфекције. Има кооперанте у Књажевцу, који шију мушке и женске кошуље и у Бабушници где за потребе „Фјорентино групе“ шију панталоне.

Целокупна производња се извози у Италију, где је логистичка база, а одатле иде у читав свет.

– Србија за сада не може да купује од нас, али планирамо за годину-две, када прође економска криза, да радимо и са купцима из Србије. Време је такво да не можемо дугорочно да планирамо, али намеравамо да ширимо производњу и до краја године да повећамо број запослених на стотину – каже Фјорентино, додајући да није имао већих административних проблема око изградње фабрике, али да ипак „овде није стигла политика каква постоји у Чачку, где има 10.000 приватних фирми”. Каже да би општине морале да буду либералније према онима који желе да инвестирају, да бесплатно дају комунално опремљено земљиште.

– Економија тешко напредује тамо где се на почетку траже само паре – сматра наш саговорник. Добро је што се у Власотинцу нешто, ипак, креће. Граде се фабрике и тако треба да се настави – истиче Фјорентино, наводећи области на којима овде треба да се темељи економски развој:

– Велика шанса је у занатству и мануфактурној производњи, јер су се овде задржали прави мајстори, за разлику од других крајева где „мајстори” само склапају индустријски произведене делове. Друго, овај крај је престоница парадајза и паприке, а Власотинце је познато и по виноградарству. Најзад, треба да се улаже у туризам, јер је ово леп крај. Вински бал би могао да постане манифестација попут Сабора трубача у Гучи – закључује Фјорентино Нутрикато, који нам на крају открива да се спрема за пензију и да ће посао препустити 31-годишњем сину Андреу.

– Овај посао учим од малих ногу. Увек сам био уз оца и моћи ћу да наставим сам, али се нећу одрећи његове помоћи све док он може да ми је пружа – каже Андрео.

Фјорентино је у центру Власотинца купио запуштену кућу коју је под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу реновирао и претворио у породични дом у којем живи са супругом Аном и сином Андреом.