Пензија за убицу

У ионако ускључалу расправу о случају полицајца Карла Хајнца Кураса, која је бацила у засенак и тако крупне и важне догађаје као што су обележавање 60-годишњице Савезне Републике Немачке и избор шефа државе (23. маја), уље на ватру долила је „Велтова” вест о његовој, за једног полицајца макар високог ранга, астрономској пензији: 5.000 евра месечно.

Његови „парњаци”, (заштићени) државни чиновници из десетог платног разреда примају дупло мањи износ. То је подстакло праву лавину јетких и гневних коментара који су запљуснули онлајн издање берлинског дневника, међу којима се нашао и позив „нормалним” пензионерима на – барикаде!

Ко је Карл Хајнц Курас? Реч је о полицајцу који је већ једном, пре четрдесет година, усковитлао медијске и политичке страсти и пресудно утицао на збивања у Западној Немачкој и историју републике. Многи су сада уверени, после спектакуларног открића које га је опет лансирало у медијску орбиту, да ће тај део (западно)немачке историје „морати изнова да се пише”.

Полицајац Курас је 2. јуна 1967. године, из непосредне близине, приликом масовних демонстрација против посете иранског шаха Резе Пахлавија Берлину, пуцао у потиљак недужном студенту Бену Онсеоргу. Тај пуцањ је уздрмао и радикално променио републику. За бунтовну младеж и снажан мировни и студентски покрет, већ радикализован Вијетнамским ратом и америчким експанзионизмом, био је то повод да се испољи еруптивни гнев против „репресивне (фашистичке) државе”.

Та варница се пренела и у чувену шездесет осму и генерацију младих левичара, чији је симбол е био харизматични Руди Дучке који је захтевао темељну промену система. Из те генерације издвојиће се једна милитантна струја, која је поверовала да је промена система могућа само уз помоћ атентата и бомби: рођена је тако чувена и фамозна терористичка организација „Фракција црвене армије” (РАФ), чији су оснивачи и предводници били Андреас Бадер и Улрике Мајнхоф, с чијим припадницима ће држава годинама водити прави и крвави рат.

Многи су у овом тренутку уверени да би ствари имале сасвим други ток да се тада знало оно што је минулих дана одјекнуло као бомба: западноберлински полицајац који је пуцао у студента Онесорга био је, и у то време, члан источнонемачке Јединствене социјалистичке (комунистичке) партије и – агент тајне службе НДР Штазија!

Полицајац Карл Хајнц Курас је непосредно после атентата који је „запалио” земљу и покренуо незаустављиву лавину протеста – суспендован. Изведен је пред суд, два пута, и оба пута, због „недостатака доказа” (и очигледно моћне државне и полицијске заштите), ослобођен. Наставио је посао. И напредовао: шпијун Штазија се нашао у одељењу које је било задужено да Западни Берлин штити од – агената Штазија!

Одрадио је радни век и зарадио пензију а да нико није посумњао у њега и његову шпијунску делатност. Тек недавно, и сасвим случајно, један историчар запослен у уреду који чува архиву источнонемачке тајне полиције набасао је на његов досије, партијску књижицу, потписану шпијунску обавезу, белешке о драгоценим информацијама које је слао и хонорарима којима је за то био награђиван.

Карл Хајнц Курас је, иначе, рођен 1927, на тлу данашње Пољске. И отац му је био полицајац. У рат је, као добровољац, отишао 1944. Руси (Совјети) су га осудили на двадесет пет година принудног рада. Пуштен је после три. Постао је полицајац у Западном Берлину. Желео је, међутим, да то буде – на источној страни. Већ при првом, тајном контакту, официри Штазија су проценили да ће више користити ако остане на западу и тамо се „бори за циљеве Немачке Демократске Републике”.

Сада се суочава са гневним и запаљивим реаговањима. И готово осветничким захтевима да се поново изведе на суд како би се утврдило да ли је пре четрдесет година „убрзавао догађаје” као агент провокатор. И да му се одузме пензија. Он сам много не хаје за све то. Зна да од суђења неће бити ништа – два пута је правоснажно ослобођен – нити од одузимања (пре)високе пензије. Не страхује ни да ће му судити као шпијуну: то дело је, двадесет година после пада Берлинског зида, застарело.