Сарајево – разлог подела

Сталан сукоб две исламске заједнице који у Србији траје дуже од две године појачао се последњих дана инцидентима повезаним са посетом поглавара исламске заједнице у БиХ верницима у Санџаку. Несугласице муслиманских верских лидера због тога где ће бити седиште исламске заједнице резултирало је не само непомирљивом унутрашњом поделом него и озбиљнијим политичким трвењима, пре свега у Санџаку.

Део проблема повезан је свакако и са организацијом Исламске заједнице у претходној држави и различитим лидерским и политичким амбицијама које су дошле до изражаја после њеног распада. Исламска заједница у време СФРЈ била је јединствена, са реис-ул-улемом на челу, седиште је било у Сарајеву, с тим што су постојали и републички сабори. Распад СФРЈ и стварање нових држава довело је и до формирања самосталних исламских заједница. То је „озваничено” променама Устава Исламске заједнице у СФР Југославији на заседању у Скопљу у фебруару 1993. године, на основу кога су проглашене самосталне исламске заједнице Босне и Херцеговине, Македоније и Црна Горе, док је Мешихат Исламске заједнице Србије, чије је седиште било у Приштини, преименован у Исламску заједницу Косова. За Ријасет у Сарајеву остале су везане исламске заједнице у БиХ, Хрватској, Словенији и Србији.

У Србији дуже од две године постоје Исламска заједница Србије са седиштем у Београду, на чијем је челу сада реис-ул-улема Адем Зилкић, и Исламска заједница у Србији са седиштем у Новом Пазару, коју предводи муфтија Муамер Зукорлић која је организационо повезана са Сарајевом.

Према објашњењу које се може наћи на веб-сајту Министарства вера Републике Србије, основно питање о коме овдашњи муслимани немају јединствен став јесте однос према Исламској заједници у Босни и Херцеговини. Члан 1. Устава Исламске заједнице у Босни и Херцеговини гласи: „Исламска заједница у Босни и Херцеговини је једна и јединствена заједница муслимана у Босни и Херцеговини, Бошњака изван домовине и других муслимана који је прихватају као своју. Мешихат Исламске заједнице Санџака, Мешихат Исламске заједнице у Хрватској и Мешихат Исламске заједнице у Словенији, саставни су дио Исламске заједнице у Босни и Херцеговини”.

Пошто у Србији већина муслимана нису „Бошњаци изван домовине” и будући да не живе само у Санџаку, него на територији целе републике, овдашњи муслимани су осетили да је Исламска заједница у Босни и Херцеговини неподесан организациони оквир за њихов живот и деловање у Србији, став је Министарства вера .

Однос исламских заједница на југу Србије није ништа мање проблематичан. Муслимани у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи су од 1971. године организовани као одбор Исламске заједнице Косова, који је касније приступио Исламској заједници у Србији (чије је седиште у Новом Пазару). Самостална Исламска заједница Прешева, Бујановца и Медвеђе основана је 2003. године и сада је део Исламске заједнице Србије чије је седиште у Београду.

Мада је ситуација данас најкомпликованија у Србији, где више исламских заједница оспорава једна другој легитимитет, проблема је било и у другим бившим југословенским републикама. Тако у Словенији постоје две исламске заједнице, од којих Мешихат Исламске заједнице у Словенији (са седиштем у Љубљани) делује у саставу Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, док је 2006, након сукоба словеначког муфтије и Ријасета у Сарајеву основана и Муслиманска заједница Словеније, која делује самостално.

Г. Новаковић