Sarajevo – razlog podela

Stalan sukob dve islamske zajednice koji u Srbiji traje duže od dve godine pojačao se poslednjih dana incidentima povezanim sa posetom poglavara islamske zajednice u BiH vernicima u Sandžaku. Nesuglasice muslimanskih verskih lidera zbog toga gde će biti sedište islamske zajednice rezultiralo je ne samo nepomirljivom unutrašnjom podelom nego i ozbiljnijim političkim trvenjima, pre svega u Sandžaku.

Deo problema povezan je svakako i sa organizacijom Islamske zajednice u prethodnoj državi i različitim liderskim i političkim ambicijama koje su došle do izražaja posle njenog raspada. Islamska zajednica u vreme SFRJ bila je jedinstvena, sa reis-ul-ulemom na čelu, sedište je bilo u Sarajevu, s tim što su postojali i republički sabori. Raspad SFRJ i stvaranje novih država dovelo je i do formiranja samostalnih islamskih zajednica. To je „ozvaničeno” promenama Ustava Islamske zajednice u SFR Jugoslaviji na zasedanju u Skoplju u februaru 1993. godine, na osnovu koga su proglašene samostalne islamske zajednice Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crna Gore, dok je Mešihat Islamske zajednice Srbije, čije je sedište bilo u Prištini, preimenovan u Islamsku zajednicu Kosova. Za Rijaset u Sarajevu ostale su vezane islamske zajednice u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji.

U Srbiji duže od dve godine postoje Islamska zajednica Srbije sa sedištem u Beogradu, na čijem je čelu sada reis-ul-ulema Adem Zilkić, i Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru, koju predvodi muftija Muamer Zukorlić koja je organizaciono povezana sa Sarajevom.

Prema objašnjenju koje se može naći na veb-sajtu Ministarstva vera Republike Srbije, osnovno pitanje o kome ovdašnji muslimani nemaju jedinstven stav jeste odnos prema Islamskoj zajednici u Bosni i Hercegovini. Član 1. Ustava Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini glasi: „Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini je jedna i jedinstvena zajednica muslimana u Bosni i Hercegovini, Bošnjaka izvan domovine i drugih muslimana koji je prihvataju kao svoju. Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, Mešihat Islamske zajednice u Hrvatskoj i Mešihat Islamske zajednice u Sloveniji, sastavni su dio Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini”.

Pošto u Srbiji većina muslimana nisu „Bošnjaci izvan domovine” i budući da ne žive samo u Sandžaku, nego na teritoriji cele republike, ovdašnji muslimani su osetili da je Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini nepodesan organizacioni okvir za njihov život i delovanje u Srbiji, stav je Ministarstva vera .

Odnos islamskih zajednica na jugu Srbije nije ništa manje problematičan. Muslimani u Preševu, Bujanovcu i Medveđi su od 1971. godine organizovani kao odbor Islamske zajednice Kosova, koji je kasnije pristupio Islamskoj zajednici u Srbiji (čije je sedište u Novom Pazaru). Samostalna Islamska zajednica Preševa, Bujanovca i Medveđe osnovana je 2003. godine i sada je deo Islamske zajednice Srbije čije je sedište u Beogradu.

Mada je situacija danas najkomplikovanija u Srbiji, gde više islamskih zajednica osporava jedna drugoj legitimitet, problema je bilo i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Tako u Sloveniji postoje dve islamske zajednice, od kojih Mešihat Islamske zajednice u Sloveniji (sa sedištem u Ljubljani) deluje u sastavu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, dok je 2006, nakon sukoba slovenačkog muftije i Rijaseta u Sarajevu osnovana i Muslimanska zajednica Slovenije, koja deluje samostalno.

G. Novaković