Федерер има сјајан смисао за хумор

На истакнутом месту у Ролан Гаросу још једном је подигнута шпанска застава. Вијори се у част неприкосновеног краља шљаке Рафаела Надала, четвороструког узастопног победника.

До ње је овај пут наша „тробојка”. Година је прошла, ево, од када се срећно лице Ане Ивановић огледнуло у сребрном пехару „Сузан Ленглан”, направљеним с префињеним осећајем да је за женску руку. Толико је, ето, откако су нам срца била испуњена радошћу и поносом када је мир Булоњске шуме у Паризу узвишено прекинула химна „Боже правде”, у славу једног од барјактара задивљујућег феномена који су у свету назвали „српска тениска револуција”.

Највреднија победа Ивановићеве некако је била врхунац романтизма нашег тениса, који јењава под окрутним законом спорта да је теже остати на врху него доспети до њега. После године с много више тренутака за заборав, она се вратила на место тријумфа с бременом шампиона.

Да ли сте физички и ментално спремни за одбрану трофеја на „Ролан Гаросу”?

Јесам. Важно је да је повреда колена залечена на време. Не осећам бол. Једва сам чекала да турнир почне. Узбуђена сам и због повратка у Париз који ми је пробудио лепа сећања на тријумф, али и на финале претпрошле године, победу на дебитантском „Ролан Гаросу” 2005. против Францускиње Морезмо која је тада била трећа на листи и имала подршку пуног стадиона...

Одиграли сте само три меча на шљаци уочи „Ролан Гароса”, а велики турнир у Мадриду сте пропустили. Колико је то утицало на Вашу форму уочи „Ролан Гароса” и каква је ситуација с повредом?

Такав сплет околности није повољан за савршену припрему. Али, ни прошле године нисам много играла на шљаци уочи турнира у Паризу па сам тријумфовала. Сваки дуел је посебна прича и ићи ћу из приче у причу. Грен-слем се не осваја на првом мечу нити прве недеље, већ на крају друге, а покушаћу да из кола у коло будем све боља.

Прошле године сте тријумфовали, а увертира на шљаци није била охрабрујућа. У полуфиналу у Берлину сте претрпели пораз против Дементјеве, који Вас је веома разочарао, а потом сте у Риму изгубили већ на првом мечу, с аутсајдером Бугарком Пиронковом. Уследила је велика победа и пласман на прво место.

Управо тако. С друге стране, понекад ни сјајна припремљеност не гарантује титулу. То је немогуће предвидети на највећим турнирима. Зато је боље сачекати, видети како се ствари одвијају, какав је жреб, терен... Сигурна сам да ће и овај „Ролан Гарос” да буде веома занимљив.

У финалу сте убедљиво победили Рускињу Сафину која је сада прва на листи и игра врло добро. С њом можете да се сретнете већ у четвртфиналу. Какав ће бити исход?

(/slika2)Једино што сигурно може да се очекује јесте да би меч био изузетно тежак. Она је сјајна тенисерка, а очигледно је да њена игра и спремност на веома високом нивоу у последње време. Сматрају је првим фаворитом. Сусрет с њом би био велики изазов за мене.

Кажете да сте задовољни сарадњом с тренером Кардоном. Које бисте његове савете истакли као најзначајније или друкчије у односу на Ваше претходне тренере?

Он је веома позитивна особа. Кључ његове тактике јесте непрестана нападачка игра. Прошле године и почетком ове била сам дуго конфузна на терену, пошто је мој бивши тренер покушао да уведе промене и у моју игру и у моју технику. Уважавала сам његове савете, али ми то у пракси није помогло. С Кардоном је дошло и охрабрење. Сматрам да наша сарадња иде у правом смеру.

Шта Вам саветује за игру на шљаци?

На шљаци је најважније стрпљење. Мој сусрет с најбољом шпанском тенисерком Медином Гаригес недавно у Купу федерације јесте прави пример за то. Изгубила сам први сет зато што ми је тактика била лоша. Била сам нестрпљива и брзоплета. Поврх свега, био ми је то први меч ове године

на шљаци, на коју се нисам навикла. Морала сам коренито да мењам стратегију, што се каже, у ходу. У следећа два сета њој су припала само три гема.

Кардоново име у тенису у вези је с вишеструким тријумфима славне Навратилове на Вимблдону. Очекујете ли да се на травнатој подлози најбоље и уоче резултати његовог рада с Вама?

На то ћу вам одговорити после Вимблдона. Још нисмо имали тренинге на трави, али Вимблдон нам је у мислима. То је његов омиљени турнир, а један од мојих снова је да подигнем трофеј и на Централном терену.

После освајања „Ролан Гароса” и првог места имали сте неке веома болне поразе. Како сте се осећали у тој највећој кризи у Вашој каријери и како сте пронашли пут да је пребродите?

Били су ми то веома тешки дани. Била сам очајна због повреде. Опседала су ме размишљања о лошој игри, о томе како да пребродим кризу, али због повреде нисам могла ништа да предузмем. Бриге су ми исцрпле сву енергију. Напослетку, пропустила сам и Олимпијске игре у Пекингу, којима сам се толико радовала. Упркос великим проблемима, непрестано сам бодрила себе, знајући да само тако могу да се вратим на прави пут. И успела сам. Деловала сам много боље како се сезона ближила крају, а врхунац опоравка је била убедљива победа у финалу у дворани у Линцу против Рускиње Звонарјове, која је играла у одличној форми.

На којем месту на светској листи видите себе на крају ове године?

Не размишљам много о томе. Раније је то био случај, а тако сам само направила себи беспотребно оптерећење. Боље је посветити се игри, јер ако је игра добра, добри ће бити и резултати и пласман.

Мислите ли да Марија Шарапова и Ким Клајстерс могу брзо да се врате у сами врх?

Свакако. Њихове шансе за успешан повратак су велике, зато што су сјајне тенисерке, с одличним играчким способностима и одлучношћу. Надам се да ћу се састати с њима врло брзо.

У чему је тајна трајања сестара Вилијамс?

Не знам много о њиховом начину живота и начину тренирања, тако да не могу да дам поуздан одговор. Међутим, није тајна да су савршено физички грађене, праве атлете које имају силовите ударце. Кад се игра против њих, најбитније је да сервис или први узвратни ударац буду снажни, иначе ће вас згромити. Тајна њиховог трајања у врхунском тенису вероватно је у томе што најбоље играју на турнирима за грен-слем.

Како бисте описали Париз и по чему је тај град другачији од осталих?

Париз ми је један од омиљених градова. Једноставно, предивно место, с очаравајућом архитектуром, а то је оно што ме задиви у било којем граду. Париз има и много добрих ресторана...

По чему се Београд разликује од осталих великих светских градова?

Лепота Београда је у Београђанима, у нашем народу. Омиљена места су ми Ушће и Калемегдан. Многи чланови мог тима су често имали прилику да посете Београд и одушевљени су. Поносна сам због тога и драго ми је због њихових пријатних утисака. Посебно истичу гостољубивост нашег света.

Ко од тенисера (тенисерки) ван терена највише одудара од слике која се може стећи о њему (њој) на терену?

То је веома тешко питање. Можда – Роже Федерер. Очаравају његово држање на терену и његова посвећеност игри. Али, изван терена он није тако застрашујуће озбиљан. Често се смеје и има сјајан смисао за хумор. Дивна је особа.

Горан Анђелић