Аветињска градилишта

Нема земље са здравом економијом која би допустила да у главном граду огромни плацеви, чак и читави блокови одавно додељеног грађевинског земљишта зјапе празни или нагрђени конструкцијама којима недостаје половина пројектом предвиђених спратова и понеки зид. На таквим парцелама, којих у Београду вероватно има око 500, уместо да се радници прихвате посла, хвата се коров. У недовршене зграде се усељавају скитнице и улични пси, а не породице које су у њима платиле станове. Држава није успела да приволи кориснике тих плацева да заврше градњу нити је покушавала да их наговори да купцима врате новац, али ће можда напокон успети да их истера са земљишта када буде усвојен нови закон о уређењу грађевинског земљишта, планирању и изградњи.

– Нови закон, ако нацрт не буде измењен, омогућиће да разрешавамо такве случајеве активније него до сада. Нећемо више дозвољавати да градско земљиште годинама буде замрзнуто – каже Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац.

Његово обећање лепо звучи, мада није јасно због чега те парцеле нису и раније враћене граду. И постојећи закон је предвиђао исте рокове као и нови за завршетак градње на локацијама додељеним пре 2003. године, али у Београду, где се годинама вапило због недостатка расположивог грађевинског земљишта и прецењености квадрата на тржишту, комисија за повраћај локација на којима су истекли рокови успела је за шест година да разреши само око 70 од 573 случаја.

Колико је квадрата тиме ослобођено не зна се, јер се нико није потрудио да води евиденцију, али 573 плаца су заузимала пет милиона квадрата. Нема ни прорачуна колико би град могао да заради ако би те локације опет пустио у промет, али свакако је реч о огромној суми.

Ниједну локацију, заправо, град није одузео на сопствену иницијативу. Једине парцеле које су враћене су оне од којих су сами корисници одустали, најзад схвативши да је бесмислено да их и даље задржавају чекајући да се скупе средства да се приведу намени. Враћене су и оне за које су власници, који су као такви остали укњижени јер их инвеститор корисник никада није исплатио, пронашли агилнијег улагача који ће им платити оно што претходни није желео. Градско јавно правобранилаштво је било овлашћено да покрене поступак одузимања локације, али то није учинило зато што је, каже Секулић, „ова институција још у деведесетим годинама била истиснута из свих послова са грађевинским земљиштем и то је трајало док јој нисмо повратили те ингеренције”. У Министарству животне средине и просторног планирања, ипак, сматрају да је закон давао одрешеније руке локалним самоуправама.

– Оне се тиме практично нису бавиле. У свим већим градовима за мање од 10 одсто додељених локација донета су решења којима се утврђује престанак права коришћења, док је 90 одсто и даље блокирано – рекла је Александра Дамњановић-Петровић, помоћник министра.

Она оцењује да ни компликовани случајеви, када је корисник плаца макар започео радове те може да тражи да му град врати уложена средства, или када је земљиште ушло у стечајну масу корисника, нису били нерешиви да је Јавно правобранилаштво било предузимљивије и да су консултовани закони који уређују имовинско-правне односе.

Осим што прецизира како одузети локацију у сложеним случајевима, нови закон предвиђа и случајеве у којима ће на плацевима додељеним пре 2003. године аутоматски престати право коришћења. То ће се десити корисницима који најкасније шест месеци после усвајања закона не докажу да су парцелу укњижили. Знајући колико је вишеструких укњижби и имовинских спорова за плацеве широм града и земље, биће много мучних разговора правника грађевинских предузећа и града.

На пример, „Станком холдинг”, кога многи туже да је бесправно заузео њихове парцеле, већ скоро 20 година држи мноштво локација. Они не откривају колико је то квадрата и наводе седам локација од којих су одустали. Још две су „у поступку враћања” који се шест година развлачи без икаквог објашњења. У списак парцела које намеравају да врате, наравно, није уведена она за коју уговор са Дирекцијом још није потписан, али се „Станком” већ хвали пројектом луксузног пословног комплекса који на том месту треба да никне. Да би уговор добили, биће неопходно да изађу из блокаде рачуна, што се неће десити док не отплате дугове Дирекцији, само што никако са градом да се сложе колике су њихове обавезе.

– Наш дуг Дирекцији био би много мањи ако би урачунали оно што они нама дугују на име уложеног у парцеле које ћемо вратити – рекли су у „Станкому”.

Тешко је замисливо да ће овакве компликације бити разрешене за само шест месеци када не могу бити рашчишћене већ годинама. Чак и ако град поврати парцеле и коначно заради од њих, купци станова који никада неће бити саграђени мораће да се намуче како би добили обештећење од грађевинских фирми. За њих ни нови закон не нуди наду и они могу само да подносе приватне тужбе, ако им је после губитка уштеђевине уложене у градњу дома остало пара и за адвокате.

В. Вукасовић