Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јарам пред Врховним судом

Јарам пред Врховним судом
Макета будућег етно-села на Јарму (Фото Р. Станковић)

Копаоник – Намери општине Брус да на Сребрнцу подигне комплекс туристичких објеката, а на Јарму најлепше етно-село у Србији и после решења спора пред Министарством финансија у корист Брусјана и даље се противи Национални парк Копаоник. Док Дирекција за урбанизам и изградњу СО Брус започиње реализацију пројекта изградње с обзиром на то да је решење (од 5. 11. 2007) коначно, Национални парк је недавно (26. 11. 2007) поднео тужбу Врховном суду Србије против Министарства финансија. У сиромашној и, у односу на Косово, рубној општини Брус, очекивали су да ће одахнути од вишегодишњег спора и кренути у развој туристичке и пољопривредне делатност на "својој" страни Копаоника, како не би дошло до миграције становништва, доказујући истовремено да су постигли много виши степен очувања природе од рашке стране.

Ипак, Национални парк Копаоник је одлучио да истраје у спору, а копију тужбе Врховном суду, коју потписује директор Драган Каровић, доставио је средствима јавног информисања. У њој, кажу, пише све.

Поништај решења Министарства за финансије Национални парк тражи због "повреде закона и непотпуно утврђеног чињеничног стања".

"Послови заштите, развоја и управљања националним парком су послови од општег интереса и Јавно предузеће Национални парк Копаоник спроводи режим заштите и управљања природним и створеним вредностима и свим непокретностима које су му поверене на управљање, па и пашњацима и шумским земљиштем и шумом која се налази на локалитету на коме се планира изградња објекта и који се на незаконит начин протежирају и завршавају припреме за прибављање планске и техничке документације, а да се не води рачуна о последицама које могу наступити због изградње тих објеката", каже се, поред осталог, у образложењу тужбе Врховном суду и наводи још да ће изградњом објеката на Јарму и Сребрнцу угрозити водотокове.

Тужилац чак сматра да "и СО Брус, као што је учинила СО Рашка прави нову еколошку бомбу с којом овом националном парку неће бити места у Федерацији новонасталих паркова Европе".

Представници Туристичке организације Бруса и председник Општине кажу да је несхватљиво то што наводи директор Националног парка, чије су канцеларије на врху планине, у близини Панчићевог врха, и да је у питању грчевита борба за туристички примат рашке стране, односно Рашког округа са седиштем у Краљеву. Председник Општине Милутин Јеличић, после тужбе Врховном суду, не жели да објављује одговор бруске општине, који је намењен највишој судској инстанци, јер би тиме "чинио исто што и друга страна".

– Нема шта ту више да се каже. Сматрао сам да смо, после две године спора пред надлежним министарством Владе Србије, били дужни да кажемо како је ствар окончана и учинили смо то. Директор Националног парка оспорава наш развој, а нико не пише да је на рашкој страни, док смо ми чували природу, незаконито подигнуто много објеката са чак 50.000 лежајева. За нас је све чисто кад се тиче Сребрнца и Јарма. Радимо оно што нам закон дозвољава, у шта спада и изузимање неколиких хектара који наводно припадају Националном парку, и то исто онако како је рађено и на рашкој страни. То што је тај директор с рашке стране и што имају неки други интерес, то је друга прича. Важно је да су сви наши пројекти предвидели и начин очувања природе и ушли у предвиђену процедуру. Инвеститори су земљу закупили на 99 година и сигурно ће градити на пролеће. Ако друга, рашка страна жели да задржи туристички монопол под плаштом очувања природе, то нећемо дозволити. Истрајаћемо у намери да бруска општина достигне најбољу туристичку понуду у Србији – каже Милутин Јеличић, председник Општине Брус.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.