Унескова застава на Ромулијани

Зајечар – На римској царској палати Ромулијана од данас ће се вијорити застава Унеска, под чијом заштитом је овај археолошки драгуљ званично од јула ове године. Тако ће се коначно остварити сан академика Драгослава Срејовића, најупорнијег и најуспешнијег међу десетином наших археолога и конзерватора који су овај простор истраживали непрекидно, почев од 1953. године. Срејовићу се на тимочком подручју најпре посрећио Лепенски вир, а од када је дошао на Гамзиград 1970. па до смрти 1996. године, коначно су разјашњене све недоумице о настанку и улози монументалне грађевине. Пресудно је било лето 1984. године, када је истраживачка екипа проф. Срејовића у југозападном делу палате пронашла камени блок архиволте, од туфо пешчара, на којој је уклесан натпис Феликс Ромулијана (Срећна Ромулијана).

Али, и после тога, па и после неколико других капиталних открића на Гамзиграду, славни истраживач страховао је, све до смрти, да ли ће овај грандиозни комплекс грађевина, са мозаицима и споменицима изузетне вредности, добити праву заштиту. Његов последњи завет, на скупу у Народном музеју у Зајечару, 14. септембра 1996. године, два и по месеца пре његове смрти, био је да Гамзиград што пре дође под заштиту Унеска, како се не би изгубио у корову. Коначно се и то догодило и Гамзиград би сада могао да почне нови живот. Заштићен и уређен на прави начин, као што је то предвиђено усвојеним просторним планом овог комплекса, гамзиградски драгуљ би требало да предводи, како је већ замишљено, будући развој тимочког културног туризма. Туристичке номаде, наше и белосветске, привлачили би, поред Гамзиграда, и околни тимочки археолошки бисери, као што су Шаркамен, Лепенски вир, Трајанова табла, Понтес код Кладова, Равна код Књажевца и, свакако, оближња Медијана у Нишу.

Данашњој свечаности у Гамзиграду, поводом пријема Ромулијане под заштиту Унеска, како је најављено, присуствоваће и републички министар културе Војислав Брајовић. Он ће се обратити присутнима у свечаном програму и подићи на јарбол заставу Унеска. Добродошлицу учесницима пожелеће и Божидар Ничић, председник зајечарске општине, а затим ће бити додељена признања представницима Археолошког завода Републике Србије, републичког Завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета у Београду и Милки Чанак-Медић, једном од првих истраживача.

-----------------------------------------------------------

Мозаик за Броза

Први мозаик (венатори) у Гамзиграду открили су 2. јуна 1953. године Ђорђе Мано Зиси и Векослав Поповић. Тај мозаик је 8. јуна 1961. године био поклоњен Јосипу Брозу Титу, да би Зајечарцима коначно био враћен 14. децембра 1995. године.

Између 1989. и 1993. године на брду Магури, изнад палате, академик Срејовић открио је гробове цара Галерија, градитеља палате и његове мајке Ромуле, а 1990. године у том комплексу сакралних објеката пронађено је и 99 златника из римског периода.

Као врхунац свега, јуна 1993. године пронађена је и глава са бисте императора Галерија, од црвеног египатског порфира.