Ко се предао Хрватској војсци није преживео

Од нашег сталног дописника
Загреб – Суђење генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу за ратне злочине које је починила Хрватска војска над српским цивилима и заробљеницима у Медачком џепу у септембру 1993. године настављено је јуче у Загребу саслушавањем двоје заштићених сведока. Старија сведокиња из попаљеног села Читлук испричала је како је сакривена у жбуњу гледала када су хрватски војници убили њену стару тетку, иначе глуву и слепу, Босиљку Бјеговић.

"Дошло је десет војника у зеленим униформама са шлемовима. Наредио је један, зове се Драган, другоме – ’пуцај’, а овај му је рекао: ’Ја, Драгане, не могу’. На то је Драган рекао: ’Знаш да су из Госпића наредили да у Читлуку и Дивоселу ни мачка не сме остати жива’", изјавила је сведокиња, тврдећи да су то Бобетко и Адеми, који су за време војне акције били у том граду. Додала је такође да је тог Драгана пре 2–3 године видела и на телевизији на некаквој војној прослави у Ријеци.

Навела је и да су пљачка и паљење села започели када је стигла наредба за повлачење хрватских снага. "На крају ништа није остало читаво", рекла је сведокиња, прецизирајући да је из Читлука тада одвезено 40 трактора и сви аутомобили, међу којима и њен нови црвени "стојадин".

И други заштићени сведок из истог села потврдио је да је гранатирање Читлука почело око 5.30 часова, а војска је стигла већ нешто иза шест часова. И он је учествовао у идентификовању убијених цивила прикупљених у Медаку и потврдио да се радило углавном о телима старијих мушкараца и жена већином убијених мецима. Тамо је препознао тела Стане и Мице Крајновић, које су биле запаљене.

"После напада ниједна кућа није остала цела. Оно што није страдало за време напада од граната, страдало је касније" – рекао је сведок, напомињући да на уништеној кући Ђуре Крајновића још пише "Ово је Хрватска, ово је освета за Ловинац".

Сведок је такође испричао да је био припадник сеоске страже и тврди да никада нису испалили ниједан метак, као и да Госпић није гранатиран с тог простора него је то радила "војска из Грачаца". Навео је како су у почетку у село долазили добровољци из Србије – "људи Вука Драшковића" како их је назвао – али су их после прве акције у Дивоселу мештани отерали. Међу припадницима хрватских снага обучених у маскирне униформе који су дошли у село са оближњег брда где се склонио видио је и око 80 војника који су носили потпуно црне униформе.

Када га је Норчев адвокат Жељко Олујић упитао зашто се није предао већ је бежао, сведок је одговорио: "Коме би се предао? Нико од Срба који су се предали Хрватској војсци није преживео. У свом дворишту убијене су Штефица Крајновић и Мица, а биле су Хрватице."