Курсна теорија завере

Постоје две теорије: прва, завереничка, по којој су велики играчи српских финансија и бизниса поседовали инсајдерске информације о кретању курса и за 16 дана зарадили богатство и друга по којој је управљање курсом немогуће из једног центра моћи. Они који су имали финансијских могућности, затим храбрости, информација и коцкарског духа, да на милост и немилост девизног тржишта оставе милион евра, крај прошлог месеца могли су да дочекају са 6,08 милиона динара више у џепу. По јучерашњем продајном курсу НБС, који је износио 79,77 динара за евро, такав срећник је био "добар" за 76.220 евра. Наравно, остаће отворено питање да ли је реч о срећи или поверљивим  информацијама о дневним осцилацијама курса.

Наиме, како је показала наша рачуница, 13. новембра, по продајном курсу Народне банке Србије, милион евра коштао је 77.830.000 динара, док је само 16 дана касније иста сума могла, по куповном курсу централне банке, да се прода за 83.910.000 динара.

Зараде нису занемарљиве ни на много мањим цифрама. Тако су они сиротани који су желели да се играју, и у овај ризични посао ушли са 1.000 евра, могли да зараде нешто више од шест хиљада динара. Одважнији "играчи" који су средином новембра купили 10.000 евра ућарили су безмало 81.000 динара, док су они озбиљнији на улогу од 100.000 евра профитирали за 608.000 динара.

Приликом калкулације користили смо продајни курс Народне банке Србије који је 13. новембра износио 77,83 динара, и вероватно био најнижи у протеклих месец дана, и куповни курс претпоследњег дана прошлог месеца од 83,91 динар. При том, од зарада нисмо одузели провизије мењача које се крећу до три процента.

У целу причу око "подивљалог" курса биле су укључене шпекулативне трансакције. Другим речима, све личи на игру курсом која је изведена зато да би неко на курсним разликама зарадио паре. Да ли код нас може да се зарађује праћењем курсева страних валута и њиховом трговином?

Ако је играња са курсом уопште било, у то су могле да "уплету прсте" једино велике банке, сматрају неки финансијски зналци. Ипак, оваква сумња се тешко може доказати. Требало би прецизно утврдити да неке банке нису хтеле да купују девизе, иако су им биле потребне, рачунајући да ће зарадити на паду курса. Када је курс довољно пао, почеле су грозничаво да купују, рачунајући на зараду и то је одмах подигло курс. Таква игра је могућа, а ако је постојала онда је неко заиста профитирао. Ипак, противници теорија курсне завере у домену финансија не верују да су се могле остварити неке баснословне зараде.

Јер, укупан обим трговине управо у недељи коју је обележио нагли раст курса динара, од 26. до 30. новембра, на међубанкарском девизном тржишту износио је 490,6 милиона евра (просечно дневно 98,1 милион евра) и био мањи за 336,4 милиона евра од реализованог у претходној седмици. Тог 26. новембра средњи курс евра износио је 81,26 динара. Сутрадан је почело јачање евра који 30. новембра достиже 84,47 динара. Све остало је за НБС, како кажу, нормална осцилација.

Око игара са курсом једино се тачно зна да су многе од 2.090 мењачница, колико их је у земљи, кад је постао довољно "низак" одбијале да продају девизе грађанима. Тај покушај мењача да зараде створио је малу панику на тржишту. Огласила се саопштењем и Народна банка и курс је после тога почео да расте. Неки мењачи, по свему судећи, јесу зарадили паре током три недеље.

Ипак, логика је једно, а стварни тржишни односи друго. Да ли постоји формула по којој би се утврдило будуће кретање курса? Људи су склони да у то верују, па су се тако шириле приче да је један мењач у поверењу рекао пријатељу колико ће евро вредети већ за месец дана. Приче су веома сличне, понављају се годинама. Само се мењају цифре. А пошто су те цифре обично шокантне, најчешће се покажу потпуно погрешним.

Иако се чини да мењачи, због посла којим се баве, знају добро да процене како ће се кретати курс, постоји мала могућност да су њима доступне поверљиве информације, које остају тајна за остале смртнике. Банкари су нешто упућенији, али чак и они дугорочније кретање курса не могу да предвиде. Најупућенији су из Народне банке, али се цела њихова прича завршава на томе – какви се потези могу вући у складу са монетарном политиком. А то, заправо, није никаква тајна.

--------------------------------------------------------------------------

Курс стабилан, референтна стопа непроме

Референтна каматна стопа остаје непромењена, на нивоу од 9,5 одсто, одлучио је јуче Монетарни одбор након што је констатовао да се курс динара после краткотрајних поремећаја вратио на претходни ниво, а кретања на девизном тржишту стабилизовала.

Како саопштава НБС, и поред знатног раста цена хране и нафте, у новембру се нису повећала инфлаторна очекивања у односу на претходни месец, што показује да и привредници процењују да је овај шок привременог карактера. То потврђује оцену НБС да раст курса није био резултат повећане тражње за еврима и да није генерисан економским токовима, већ да је био изазван психолошким разлозима.

Имајући у виду мере које ће држава предузети ради смиривања цена неких пољопривредних производа, као што су уље и млеко, Монетарни одбор сматра да треба видети њихове ефекте на раст инфлаторних очекивања. Додатна непознаница и даље је висина буџетске потрошње у наредној години, узимајући у обзир значајне социјалне притиске.

Степен рестриктивности монетарне политике на прелазу из ове у наредну годину одредиће се у складу с циљем да базна инфлација у 2008. буде у оквиру од три до шест одсто, саопштава НБС уз напомену да  ће пажљиво пратити даља кретања, пре свега инфлаторна очекивања.