Нојев потоп на ушћу Дунава

Да ли се Нојев потоп десио на ушћу Дунава у Црно море? Јесу ли велике поплаве уобличиле приобаље пре 9.500 година, збрисавши ране неолитске насеобине унаоколо? Хоће ли ново сазнање изменити историјска тумачења давне прошлости дочаране у Библији?

Одгонетка удеса дочараног у светој књизи хришћанства крије се у самој делти Дунава.

Један амерички и двојица румунских геолога (сва тројица истог порекла) обзнанили су недавно да, уколико се потоп догодио, имао је кудикамо мање послдице него што су доскора описиване. Проучивши су наталожени муљ из делте нагомилале близу речног увира закључили су да је површина мора била приближно 30 метара нижа од данашње, а не 80 метара како су претходни истраживачи претпоставили.

Нисмо нашли доказе за пустошно изливање воде које су други описали, каже Ливиу Гиосан из Океанографске задужбине у Вудс Холу (САД). Пре око десет хиљада година, на истеку последњег леденог доба, Црно море било је језеро одвојено од Мраморног мора и иза тога се простирало Средоземно, раздвојено Босфорском пречагом.

Расправа геолога и археолога усредсредила се на то да ли је, када су се ледници отопили и светска мора почела да нарастају, Босфорска земљана преграда била преплављена постепено или је вода пробила потопивши 70.000 квадратних километара и уништивши рана неолитска насеља на том подручју. Настављајући да расправљају којом брзином се поплава одиграла, истраживачи су усмерили пажњу на висину Црног мора пре 9.500 година.

Касних деведестих на Колумбија универзитету су Бил Рајан и Волтер Питман испитали геолошке налазе и оценили да је Црно море у време велике поплаве било 80 метара ниже него данас. Указали су да је изненадно надолажење воде натерало приобална земљорадничка племена да се иселе у средњу Европу и утемељило предање о Ноју и његовој барци, што се пренело на остале народе.

За Ливиуа Гиосана уздизање мора подсећа на Свети грал: не можете објаснити потоп, ако не поуздано знате висину Црног и Средоземног мора у исто време.

Научници изучавају геохемијска својства морских наслага да би пронашли доказе за животиње које су живеле у слаткој води и обрисе подморја да би оцртали обале или пешчане дине, али наилазе на многе замке. Муљ на дну подложан је разарању (ерозији), изазваном морским таласима или струјама, а наноси песка обликовани подводним струјањем у стању су да обману. Уместо тога, тројица истраживача су се ослонила на показатеље нивоа воде у Црном мору и облик делте Дунава која је претходно била обична равница. Наталожене наплавине уобличиле су речно ушће неколико метара далеко од морске обале, што веродостојно осликава колику је висину досезала вода.

На темељу тога је проистекао закључак да је висина воде у Дунаву у минулих 6.000 година била више-мање иста као данас.

Додагним бушењем, дубоким 42 метра, на самом увиру реке у море обелодањено је да је делта обликована пре, отприлике, 10.000 година поступним таложењем, а да су настарији слојеви настали неколико стотина година пре потопа деловањем слатке језерске воде. После тога су их прекриле наслаге из мора.

Да би установили када су се те појаве десиле, време у наносима земљишта и љуштурама мекушаца научници су измерили радиоактивним угљеником испомажући се, први пут у оваквим проучавањима, снимцима начињеним убрзивачем масене спектроскопије. Када су одмерили старост и дочарали негдашњу равницу у којој се образовала делта, могли су да одреде да је Црно море у доба велике поплаве било 30 метара ниже од садашњег. И даље је тешко установити колико се воде одлико преко Босфорске пречаге, али Ливиу Гиосан посредним путем претпоставља да је Мраморно море било око пет до десет метара изнад Црног мора у време поплаве.