Nojev potop na ušću Dunava

Da li se Nojev potop desio na ušću Dunava u Crno more? Jesu li velike poplave uobličile priobalje pre 9.500 godina, zbrisavši rane neolitske naseobine unaokolo? Hoće li novo saznanje izmeniti istorijska tumačenja davne prošlosti dočarane u Bibliji?

Odgonetka udesa dočaranog u svetoj knjizi hrišćanstva krije se u samoj delti Dunava.

Jedan američki i dvojica rumunskih geologa (sva trojica istog porekla) obznanili su nedavno da, ukoliko se potop dogodio, imao je kudikamo manje posldice nego što su doskora opisivane. Proučivši su nataloženi mulj iz delte nagomilale blizu rečnog uvira zaključili su da je površina mora bila približno 30 metara niža od današnje, a ne 80 metara kako su prethodni istraživači pretpostavili.

Nismo našli dokaze za pustošno izlivanje vode koje su drugi opisali, kaže Liviu Giosan iz Okeanografske zadužbine u Vuds Holu (SAD). Pre oko deset hiljada godina, na isteku poslednjeg ledenog doba, Crno more bilo je jezero odvojeno od Mramornog mora i iza toga se prostiralo Sredozemno, razdvojeno Bosforskom prečagom.

Rasprava geologa i arheologa usredsredila se na to da li je, kada su se lednici otopili i svetska mora počela da narastaju, Bosforska zemljana pregrada bila preplavljena postepeno ili je voda probila potopivši 70.000 kvadratnih kilometara i uništivši rana neolitska naselja na tom području. Nastavljajući da raspravljaju kojom brzinom se poplava odigrala, istraživači su usmerili pažnju na visinu Crnog mora pre 9.500 godina.

Kasnih devedestih na Kolumbija univerzitetu su Bil Rajan i Volter Pitman ispitali geološke nalaze i ocenili da je Crno more u vreme velike poplave bilo 80 metara niže nego danas. Ukazali su da je iznenadno nadolaženje vode nateralo priobalna zemljoradnička plemena da se isele u srednju Evropu i utemeljilo predanje o Noju i njegovoj barci, što se prenelo na ostale narode.

Za Liviua Giosana uzdizanje mora podseća na Sveti gral: ne možete objasniti potop, ako ne pouzdano znate visinu Crnog i Sredozemnog mora u isto vreme.

Naučnici izučavaju geohemijska svojstva morskih naslaga da bi pronašli dokaze za životinje koje su živele u slatkoj vodi i obrise podmorja da bi ocrtali obale ili peščane dine, ali nailaze na mnoge zamke. Mulj na dnu podložan je razaranju (eroziji), izazvanom morskim talasima ili strujama, a nanosi peska oblikovani podvodnim strujanjem u stanju su da obmanu. Umesto toga, trojica istraživača su se oslonila na pokazatelje nivoa vode u Crnom moru i oblik delte Dunava koja je prethodno bila obična ravnica. Nataložene naplavine uobličile su rečno ušće nekoliko metara daleko od morske obale, što verodostojno oslikava koliku je visinu dosezala voda.

Na temelju toga je proistekao zaključak da je visina vode u Dunavu u minulih 6.000 godina bila više-manje ista kao danas.

Dodagnim bušenjem, dubokim 42 metra, na samom uviru reke u more obelodanjeno je da je delta oblikovana pre, otprilike, 10.000 godina postupnim taloženjem, a da su nastariji slojevi nastali nekoliko stotina godina pre potopa delovanjem slatke jezerske vode. Posle toga su ih prekrile naslage iz mora.

Da bi ustanovili kada su se te pojave desile, vreme u nanosima zemljišta i ljušturama mekušaca naučnici su izmerili radioaktivnim ugljenikom ispomažući se, prvi put u ovakvim proučavanjima, snimcima načinjenim ubrzivačem masene spektroskopije. Kada su odmerili starost i dočarali negdašnju ravnicu u kojoj se obrazovala delta, mogli su da odrede da je Crno more u doba velike poplave bilo 30 metara niže od sadašnjeg. I dalje je teško ustanoviti koliko se vode odliko preko Bosforske prečage, ali Liviu Giosan posrednim putem pretpostavlja da je Mramorno more bilo oko pet do deset metara iznad Crnog mora u vreme poplave.