Партије централизују одлучивање

О децентрализацији и регионализацији вреди говорити само у контексту спремности на демократизацију друштва, што је тренутно врло спорно.

Многе анализе указују да Србија није спровела квалитетну поделу власти (зависна судска грана власти, ослабљена скупштина), лоша је оцена посвећености демократским институцијама, њиховој стабилности и начину рада. Србија је централистички уређана, а Устав 2006.године кочи регионализацију захтевајући процедуру изгласавања Устава за проглашавање региона. Партократија је централизовала процесе одлучивања о јавним стварима, маргинализовала грађане и претерано ојачалаутицај политичког фактора на редистрибуцију и коришћењесредстава. Корупција, као крупан развојни проблем,системски је постављена и партије су њени главни промотори одржавајући језбог користи појединаца и ужих група. Политичка елита у Србији отуда (доказано мерењем) има проблеме са демократским и европским вредностима,што јако компликује квалитетно спровођење децентрализације и регионализације.

Регион је највиши степен организације локалне самоуправе;чини гатериторија која је географски, историјски и економски специфична и препознатљива, те се грађани идентификују са њом.

Од осамдесетих у Европи и свету (услед глобализације), национална држава се суочава са реалношћу да више не може квалитетно да обавља низ послова које је раније традиционално обављала. За један део тих послова она постаје преузак оквир па их преноси на наднационалне интеграције (у Европи на европска тела). Ти послови су: истраживања и производња нуклеарне енергије, складиштење нуклеарног отпада, генетска истраживања, борба против тероризма…

Други део послова држава не може квалитетно да реализује јер је превише удаљена од грађана, пасе онипреносе на локалне власти: креирање конкретних јавних политика у свим областима а поготову подстицање локалног економског развоја.

Од тог времена Европа подстиче децентрализацију. Ниво власти који је најближи грађанима преузима све послове које може, јер лако идентификује потребе грађана (демократски принцип). Такође, неки посао или пројекат реализује ниво власти који тај посао може најефикасније и најефективније да обави (принцип ефикасности и ефективности).

Држава и сви други нивои власти чине тако функционалну целину.Посебно се региониспоставио као ниво погодан за успешно реализовање амбициознијих послова и пројеката. У Бриселу се могу наћи представничка тела великог броја европских региона који указују на своје погодности за инвестиције и покретање бизниса. Европска унија снажно подржава регионализацију у циљу бољег интегрисања становника, подстицања развоја и што успешније реализовање комплексних економских, политичких и социјалних програма. Око 66 одстобуџета ЕУ одваја се за реализацију регионалних програма.

Поврх тога,  данас у Европи настају тзв. европски региони који обједињавају делове територије (често пограничне области, али не нужно) ради реализације амбициозних и разноврсних пројеката (привлаче капитал, инвестиције, отварају нова радна места итд). Путем њих грађани Европе међусобно се повезују без обзира на вековнегранице међу државама, обезбеђујући економски развој и благостање читавог региона, датих држава као и Европе у целини.

Прихватањем ових принципа и начина организовања, грађани Србије у регионима имали би моћан ниво власти који креира корисне програме засноване на њиховим потребама и којима се подстиче економски и социјални развој. Региони отуда не би могли бити отуђени центри моћи јер европске процедуре доделе средстава и подршке пројектима захтевају јавност рада и активну партиципацију грађана у свим фазама креирања и реализације пројеката.У демократски уређеној држави региони би узајамно сарађивали и размењивали искуства што је важан интеграциони а не дезинтеграциони фактор. Демократске институције, процедуре, јавност рада и сараднички и партнерски односи који су битан темељ европских друштава и у Србијибибили најбоља брана корупцији иподстицај развоју.

Професор на Факултету политичких наука