Partije centralizuju odlučivanje

O decentralizaciji i regionalizaciji vredi govoriti samo u kontekstu spremnosti na demokratizaciju društva, što je trenutno vrlo sporno.

Mnoge analize ukazuju da Srbija nije sprovela kvalitetnu podelu vlasti (zavisna sudska grana vlasti, oslabljena skupština), loša je ocena posvećenosti demokratskim institucijama, njihovoj stabilnosti i načinu rada. Srbija je centralistički uređana, a Ustav 2006.godine koči regionalizaciju zahtevajući proceduru izglasavanja Ustava za proglašavanje regiona. Partokratija je centralizovala procese odlučivanja o javnim stvarima, marginalizovala građane i preterano ojačalauticaj političkog faktora na redistribuciju i korišćenjesredstava. Korupcija, kao krupan razvojni problem,sistemski je postavljena i partije su njeni glavni promotori održavajući jezbog koristi pojedinaca i užih grupa. Politička elita u Srbiji otuda (dokazano merenjem) ima probleme sa demokratskim i evropskim vrednostima,što jako komplikuje kvalitetno sprovođenje decentralizacije i regionalizacije.

Region je najviši stepen organizacije lokalne samouprave;čini gateritorija koja je geografski, istorijski i ekonomski specifična i prepoznatljiva, te se građani identifikuju sa njom.

Od osamdesetih u Evropi i svetu (usled globalizacije), nacionalna država se suočava sa realnošću da više ne može kvalitetno da obavlja niz poslova koje je ranije tradicionalno obavljala. Za jedan deo tih poslova ona postaje preuzak okvir pa ih prenosi na nadnacionalne integracije (u Evropi na evropska tela). Ti poslovi su: istraživanja i proizvodnja nuklearne energije, skladištenje nuklearnog otpada, genetska istraživanja, borba protiv terorizma…

Drugi deo poslova država ne može kvalitetno da realizuje jer je previše udaljena od građana, pase oniprenose na lokalne vlasti: kreiranje konkretnih javnih politika u svim oblastima a pogotovu podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja.

Od tog vremena Evropa podstiče decentralizaciju. Nivo vlasti koji je najbliži građanima preuzima sve poslove koje može, jer lako identifikuje potrebe građana (demokratski princip). Takođe, neki posao ili projekat realizuje nivo vlasti koji taj posao može najefikasnije i najefektivnije da obavi (princip efikasnosti i efektivnosti).

Država i svi drugi nivoi vlasti čine tako funkcionalnu celinu.Posebno se regionispostavio kao nivo pogodan za uspešno realizovanje ambicioznijih poslova i projekata. U Briselu se mogu naći predstavnička tela velikog broja evropskih regiona koji ukazuju na svoje pogodnosti za investicije i pokretanje biznisa. Evropska unija snažno podržava regionalizaciju u cilju boljeg integrisanja stanovnika, podsticanja razvoja i što uspešnije realizovanje kompleksnih ekonomskih, političkih i socijalnih programa. Oko 66 odstobudžeta EU odvaja se za realizaciju regionalnih programa.

Povrh toga,  danas u Evropi nastaju tzv. evropski regioni koji objedinjavaju delove teritorije (često pogranične oblasti, ali ne nužno) radi realizacije ambicioznih i raznovrsnih projekata (privlače kapital, investicije, otvaraju nova radna mesta itd). Putem njih građani Evrope međusobno se povezuju bez obzira na vekovnegranice među državama, obezbeđujući ekonomski razvoj i blagostanje čitavog regiona, datih država kao i Evrope u celini.

Prihvatanjem ovih principa i načina organizovanja, građani Srbije u regionima imali bi moćan nivo vlasti koji kreira korisne programe zasnovane na njihovim potrebama i kojima se podstiče ekonomski i socijalni razvoj. Regioni otuda ne bi mogli biti otuđeni centri moći jer evropske procedure dodele sredstava i podrške projektima zahtevaju javnost rada i aktivnu participaciju građana u svim fazama kreiranja i realizacije projekata.U demokratski uređenoj državi regioni bi uzajamno sarađivali i razmenjivali iskustva što je važan integracioni a ne dezintegracioni faktor. Demokratske institucije, procedure, javnost rada i saradnički i partnerski odnosi koji su bitan temelj evropskih društava i u Srbijibibili najbolja brana korupciji ipodsticaj razvoju.

Profesor na Fakultetu političkih nauka