Румунија није забит

„Букурешт је дупло већи од Београда и нуди за сваког понешто. Музеји, представе, алтернативни садржаји, фенси кафићи, обиље паркова и језераца чине га разноврсним. На многим местима ничу нови пословни објекти и тржни центри, па се град убрзано развија”, прича своја искуства млада Београђанка, запослена у румунској престоници. Када је пре годину дана добила понуду да после студија започне каријеру у Букурешту, чим је дипломирала на Електротехничком факултету, спаковала је кофере и упутила се на исток.

Ради у струци, у балканском представништву једне велике међународне компаније у престоници Румуније. На радном месту среће још неколико људи из Србије, али и Босне, Бугарске, Македоније, чак и изТурске. На послу, од старта је укључена у рад на значајним пројектима и истиче то што се води рачуна о заштити на раду и другим аспектима. „Осећаш да неко улаже у тебе”, закључује.

Захваљујући „лоу-кост” авионским летовима, који код нас још не постоје, али и чињеници да јој је плата осетно већа него код њених колега у Србији, наша саговорница ће моћи из Букурешта лагодно да путује по свету.

То што је „храна код нас ипак боља него тамо”, мала је жртва за њу, јер ће „за само две године рада у Румунији стећи искуство за које би јој у Србији требало пет година”.

Судећи по њеном примеру,вишегодишњи одлив мозгова из Србије проширио се и на земљу о којој времешни причају као о „забити с оне стране гвоздене завесе”. Упућени тврде да је могући разлог за то чињеница да су деведесетих, када је у Србији било нестабилно, богате компаније своје балканске подружнице отварале у Румунији и Бугарској а сада „лове” талентоване људе ван граница тих земаља. Тако је суграђанин Владимир Воко, иако још несвршени студент Филолошког факултета, провео укупно око два месеца у овој црноморској држави, радећи посао у области телекомуникација за једну немачку фирму.

– Радио сам и до 12 сати дневно. Новац који сам добијао већи је него што бих имао у Србији, мада, за толики труд, могло је и боље. Нисам баш стигао да се проводим, али мој је утисак да је Букурешт, у односу на остатак земље, држава за себе. Није, додуше, претерано бољи од Београда, осим што по улицама има више нових аутомобила. Ван престонице, путеви су доста лоши, са пуно рупа, чак и у градовима – препричава Воко.

И њему су на послу друштво правили вршњаци из Београда, али и Крагујевца, Зајечара, Ваљева, махом дипломци ЕТФ-а. Владимир не искључује могућност поновног одласка ако добије понуду.

У последњих неколико година, Београђани радо у Румунију одлазе и као туристи. Замкови Трансилваније, скијање у Синаји у подножју Карпата, крстарење делтом Дунава, вински подруми у Темишвару и Араду – местима од значаја и за српску историју – главни су адути ове земље, кажу у агенцијама. Дејан Катић из „Унидеа травела” сматра да путнике намернике највише привлаче повољне цене, а да су аутобуси најпунији у априлу, мају и с јесени.

– То су углавном туре од по неколико дана, за које је интересовање порасло у последње две или три године. Међу туристима има људи разних годишта, од млађих до старијих, а просечна тура кошта од 200 до 250 евра – објашњава Катић.

Наш саговорник додаје да су цене и у туристичким местима на нивоу београдских, а да је прибављање визе преко агенција „лакше него за Кубу”.

– Виза се вади само на основу података из пасоша путника, а процес издавања траје обично од седам до десет дана. Колико знам, за појединачне визе чека се од три до пет дана у просеку – објашњава Катић, додајући да међу заинтересованима има највише Београђана, а затим и Новосађана.

-----------------------------------------------------------

Ноћ вештица у Дракулином дворцу

У Новом Саду већ 11 година постоји туристичка агенција „Карпати”, на чијем сајту пише да је „специјализована за путовања у Румунију”. Иако су у последње време проширили делокруг на земље као што су Пољска и Русија, земља грофа Дракуле остала је њихова примарна делатност.

– Када смо почињали, Румунија је у туристичком смислу била велика непознаница. Али, пре око пет година људи су почели да се интензивније интересују. Туриста има из целе Србије, али путују и Словенци, Македонци, Хрвати... Ове године, само за ускршње и првомајске празнике, пут Румуније је кренуло 18 аутобуса – истиче Лиа Станковић, директорка „Карпата”, додајући како туристе веома привлачи прослава Ноћи вештица у замку грофа Дракуле, уз „изненађење у поноћ, које их подсећа да се налазе у Трансилванији”.