Посвађана Солидарност

Од нашег дописника
Варшава, 31. маја – Легендарни пољски покрет Солидарност пре 20 година успео је први у источној Европи да баци на колена комунистички режим. Данас је толико посвађан да није способан да организује ни заједничку прославу овог јубилеја у својој колевци у Гдањску!

Двадесету годишњицу првих слободних избора у бившем совјетском блоку (04.06.1989) Пољаци и свет славиће на два места у Пољској – премијер Доналд Туск биће домаћин прославе у Кракову, на којој ће бити низ високих и угледних гостију из света, а председник Лех Качињски и данашња Солидарност у Гдањску. А највећи и најславнији борац против комунизма, оснивач Солидарности, Лех Валенса циркулисаће између Кракова и Гдањска - ако уопште буде тог дана у Пољској (није баш сигурно да неће одлетети у Париз на предизборну конвенцију евроскептичног Либертаса чији шеф му за то плаћа 50.000 евра).

„Многи Пољаци су због овога разочарани. То је била шанса да се покаже да је Пољска, а не Берлински зид, симбол пада комунизма, да је код нас то почело, први разговори комунистичке странке са опозицијом за округлим столом, први, делимично слободни избори у комунистичком блоку, на којим је тријумфирала Солидарност”, каже шефица пољске агенције ПАП Магорзата Парфиановиц.

У свет ће отићи свакако више вести и слика из Кракова у који ће доћи немачка канцеларка Ангела Меркел, бивши совјетски лидер Михаил Горбачов и премијери посткомунистичких земаља. Си-Ен-Ен, на пример, има само један штаб и тај ће послати у Краков.

Туск је одлучио да се главна прослава премести у Краков због тога што је Солидарност претила масовним протестима током прославе против одлуке Европске комисије о затварању легендарних бродоградилишта која су постала нерентабилна и гутају огромне државне дотације. Генерална проба протеста била је у априлу у Варшави где је био конгрес Европске народне странке. Гневни синдикалци су палили ауто-гуме, нападали полицију која је против њих морала да употреби сузавац. Да би се избегло да тако нешто поквари славље, централна прослава је премештена у стару пољску престоницу Краков, која је сигурно и данас најпосећенији и у свету најпознатији пољски град. С том одлуком Туска, међутим, према анкетама није се сагласило 68 одсто Пољака.

У међувремену ствари су се битно промениле. Синдикат је одустао од протеста пошто су нађени инвеститори који ће, бар како су обећали, наставити да граде бродове. Али, Туск своју одлуку није променио, вероватно је за то већ било касно...

У позадини свега стоји сукоб премијера и председника који дели и цело друштво. И Туск и Качињски су били у Солидарности и борили се против комунистичког режима, данас, међутим, воде две међусобно супротстављене странке – Туск владајућу Грађанску платформу (ОП – либерали), а председник Качињски и његов брат Јарослав опозициону конзервативно-хришћанску странку Право и правда (ПиС), које се на сваком кораку отимају за превласт. „Различите струје које су произашле из Солидарности сада се свађају око тога која има већи историјски легитимитет”, објашњава историчар, бивши саветник Валенсе Јержи Новаковски.

И тако се, неколико дана пре прославе, више говори о томе где ће бити прослава него о томе шта се слави. Истовремено, према недавном истраживању Института IQS, 41 одсто Пољака уопште не зна шта је било 4. јуна 1989. Само 24 одсто њих је тачно одговорило да су тог дана били први слободни избори у Пољској на којима је победила Солидарност. Потом је као по домино ефекту до краја године комунизам падао у осталим земљама (Мађарска, Источна Немачка, Чехословачка, Румунија).