Posvađana Solidarnost

Od našeg dopisnika
Varšava, 31. maja – Legendarni poljski pokret Solidarnost pre 20 godina uspeo je prvi u istočnoj Evropi da baci na kolena komunistički režim. Danas je toliko posvađan da nije sposoban da organizuje ni zajedničku proslavu ovog jubileja u svojoj kolevci u Gdanjsku!

Dvadesetu godišnjicu prvih slobodnih izbora u bivšem sovjetskom bloku (04.06.1989) Poljaci i svet slaviće na dva mesta u Poljskoj – premijer Donald Tusk biće domaćin proslave u Krakovu, na kojoj će biti niz visokih i uglednih gostiju iz sveta, a predsednik Leh Kačinjski i današnja Solidarnost u Gdanjsku. A najveći i najslavniji borac protiv komunizma, osnivač Solidarnosti, Leh Valensa cirkulisaće između Krakova i Gdanjska - ako uopšte bude tog dana u Poljskoj (nije baš sigurno da neće odleteti u Pariz na predizbornu konvenciju evroskeptičnog Libertasa čiji šef mu za to plaća 50.000 evra).

„Mnogi Poljaci su zbog ovoga razočarani. To je bila šansa da se pokaže da je Poljska, a ne Berlinski zid, simbol pada komunizma, da je kod nas to počelo, prvi razgovori komunističke stranke sa opozicijom za okruglim stolom, prvi, delimično slobodni izbori u komunističkom bloku, na kojim je trijumfirala Solidarnost”, kaže šefica poljske agencije PAP Magorzata Parfianovic.

U svet će otići svakako više vesti i slika iz Krakova u koji će doći nemačka kancelarka Angela Merkel, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov i premijeri postkomunističkih zemalja. Si-En-En, na primer, ima samo jedan štab i taj će poslati u Krakov.

Tusk je odlučio da se glavna proslava premesti u Krakov zbog toga što je Solidarnost pretila masovnim protestima tokom proslave protiv odluke Evropske komisije o zatvaranju legendarnih brodogradilišta koja su postala nerentabilna i gutaju ogromne državne dotacije. Generalna proba protesta bila je u aprilu u Varšavi gde je bio kongres Evropske narodne stranke. Gnevni sindikalci su palili auto-gume, napadali policiju koja je protiv njih morala da upotrebi suzavac. Da bi se izbeglo da tako nešto pokvari slavlje, centralna proslava je premeštena u staru poljsku prestonicu Krakov, koja je sigurno i danas najposećeniji i u svetu najpoznatiji poljski grad. S tom odlukom Tuska, međutim, prema anketama nije se saglasilo 68 odsto Poljaka.

U međuvremenu stvari su se bitno promenile. Sindikat je odustao od protesta pošto su nađeni investitori koji će, bar kako su obećali, nastaviti da grade brodove. Ali, Tusk svoju odluku nije promenio, verovatno je za to već bilo kasno...

U pozadini svega stoji sukob premijera i predsednika koji deli i celo društvo. I Tusk i Kačinjski su bili u Solidarnosti i borili se protiv komunističkog režima, danas, međutim, vode dve međusobno suprotstavljene stranke – Tusk vladajuću Građansku platformu (OP – liberali), a predsednik Kačinjski i njegov brat Jaroslav opozicionu konzervativno-hrišćansku stranku Pravo i pravda (PiS), koje se na svakom koraku otimaju za prevlast. „Različite struje koje su proizašle iz Solidarnosti sada se svađaju oko toga koja ima veći istorijski legitimitet”, objašnjava istoričar, bivši savetnik Valense Jerži Novakovski.

I tako se, nekoliko dana pre proslave, više govori o tome gde će biti proslava nego o tome šta se slavi. Istovremeno, prema nedavnom istraživanju Instituta IQS, 41 odsto Poljaka uopšte ne zna šta je bilo 4. juna 1989. Samo 24 odsto njih je tačno odgovorilo da su tog dana bili prvi slobodni izbori u Poljskoj na kojima je pobedila Solidarnost. Potom je kao po domino efektu do kraja godine komunizam padao u ostalim zemljama (Mađarska, Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Rumunija).