Поклон за научников 130 рођендан

Даљ – Многе генерације биле су ускраћене за сазнања о делу научника Милутина Миланковића, којег је и сама НАСА сврстала међу 15 највећих научника свих времена који су се бавили планетом Земљом. Међутим, захваљујући сарадњи влада двеју земаља Србије и Хрватске, које су неколико година заједнички обнављале његову родну кућу у хрватском месту Даљ, на самој граници са Србијом, Миланковићево дело изашло је из сенке политике којом је било оптерећено за време његовог живота. И док је у Хрватској 2009. и званично проглашена годином великог научника, у Србији је бројним програмима такође почело обележавање 130 година од његовог рођења. Многи програми биће организовани управо у Спомен-кући у Даљу, на самој обали Дунава, која је добила и сталну изложбену поставку о Миланковићевом животу и раду. Приземље куће опремљено је аутентичним намештајем, а ту се налазе и научникове књиге, скице и радови. Као вансеријски уметник, али и књижевник, Миланковић је, кажу, био толико педантан човек да је у својим успоменама, доживљајима и сазнањима који се налазе у тротомним мемоарима, записао сваки детаљ из свог живота, из сећања својих предака и родитеља, од 1690. године, па све до завршетка Другог светског рата. То је олакшало посао хроничарима његовог рада, каже за „Политику” Ђорђе Нешић, в.д. директора Научно-истраживачког центра „Милутин Миланковић”.

– Ми смо знали где је цвет растао у његовој башти, како је изгледала рачунаљка на којој је он рачунао, и све остале детаље. Дакле, није било тешко опремити ову спомен-кућу, како је Миланковић говорио – очински дом. Дакле, све је прилагођено записима из Миланковићевог времена, пространи врт са салетлом, док се у приземљу налази стална поставка о животу и раду, а простор на првом спрату је опремљен тако да може да служи за потребе младих научника, за одржавање радионица, научних скупова... Жеља нам је да то буде центар и свих научних и културних активности у овом крају, наглашава Ђорђе Нешић.

Како сазнајемо, почетком лета и званично ће бити отворен Културно-научни центар „Милутин Миланковић”. Међутим, Даљ је већ постао место на којем се срећу познаваоци и поштоваоци његовог рада. У спомен-кући Милутина Миланковића сада бораве научници из шест земаља. Они дискутују о климатским променама као последици глобалног загревања или људске активности, о Миланковићевим најзначајнијим теоријама које се тичу тог феномена. Од пре скоро четири деценије, када су емпиријска истраживања доказала прецизност Миланковићевих теорија, његов углед у светској научи вртоглаво расте. Да је наш савременик, кажу научници који се налазе у Даљу, Миланковић би сигурно подстакао на бригу о клими, и њеним последицама на наш свакодневни живот.