Богдан Диклић стабилно

Нови Сад – Здравствено стање глумца Богдана Диклића (56), коме је прексиноћ изненада позлило уочи извођења представе „Кандид или оптимизам” Југословенског драмског позоришта у оквиру Селекције националног позоришта на 54. Стеријином позорју у Новом Саду, и даље је тешко, али стабилизовано.

– Конзилијум лекара Института за кардиоваскуларне болести Војводине и Института за плућне болести Војводине саопштава да је стање болесника Богдана Диклића и даље тешко али стабилизовано и да се због постојања плућне тромбоемболије његово лечење даље наставља на Институту за плућне болести Војводине – речи су Горана Трајковског, портпарола Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.

Трајковски је, како нас је обавестио, јуче разговарао са Диклићем који је претходне вечери као хитан случај примљен на одељење Интензивне неге Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.

Последња информација о здравственом стању познатог глумца коју смо, до закључења броја, добили из Института за плућне болести Војводине је кратко гласила: здравствено стање Богдана Диклића је стабилно и лечење је у току. Незванично смо сазнали да је глумац већ раније имао операцију на каротидама.

Однос театра и живота, односно колико је позориште сам живот, а живот заправо позориште, још једном је показао сам Редитељ Случај. На прексиноћној премијери Волтеровог „Кандида” на сцени „Јован Ђорђевић” СНП, познати глумац Богдан Диклић срушио се иза сцене.

Иза завесе представе која је трајала два и по сата без паузе одвијала се права драма: како незванично сазнајемо, Диклић је изгубио свест и пао. Тог момента је настала трка са временом да се спасе живот познатом уметнику и младом човеку. Хитна помоћ је стигла у рекордном року и после реанимације коју је урадила њена екипа, глумац је хитно смештен у Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.

Нешто раније, Богдан Диклић се, како само сазнали, пожалио гардероберки на мучнину и прокоментарисао да „није требало да вечера”.

Док се иза сцене одигравала права животна драма, на сцени „Јован Ђорђевић” настављена је представа као да се ништа није догодило. Публика, осим театарских људи који су раније гледали београдску представу и оних који познају Волтеров текст, ништа није приметила. Јуче, за округлим столом у СНП где се водио разговор о представи, сви протагонисти и редитељ Александар Поповски били су неминовно под утиском овог догађаја.

– Када сам се обратила маркизи Канигунди коју игра глумица Наташа Тапушковић, у сцени у којој кажем „Госпођице, овде се ради о животу и смрти”, иза завесе се човек, наш Богдан Диклић, стварно борио за живот... Није нам било лако. Диклићу се то десило у моменту када је требало да одигра у још две сцене и изговори један монолог, али ни у једном тренутку нисам помислила да ће се представа прекинути. Наставили смо, играли по инерцији и публика ништа није приметила... – рекла је Гордана Ђурђевић Димић која игра Старицу.

У Волтеровом комаду, у режији Александра Поповског, Диклић је играо ролу Панглоса, учитеља чији се кредо о томе да је „овај свет најбољи од свих светова” провлачи кроз читаву представу. Панглос у тај кредо верује чак и онда када у замак у Вестфалији где сви живе као у рају стижу Бугари, па Авари, и када се замак сруши на њега, и када непријатељ спали грофа у „камину који још тиња” а маркизу и њену кћи Канигунду силује хорда војника, рашчерече и оставе „међу шест хиљада мртвих на околним пољима...”

У неформалном разговору који се наставио после јучерашњег округлог стола и редитељ и глумци изразили су наду да ће, баш као што и Волтер упућује, победити – оптимизам, и да ће сјајни Богдан Диклић изаћи из ове здравствене кризе. Исто стоји и у саопштењу које је јуче достављено нашој редакцији: Стеријино позорје, Југословенско драмско позориште и сви Диклићеви пријатељи и колеге из земље и иностранства који се налазе на Позорју надају се да ће Дик савладати најважнију животну улогу.

Д. Радовић – Б. Требјешанин

----------------------------------------------------------------

Увек актуелни Волтер

Франсоа Мари Волтер, један од најизразитијих представника епохе просвећености, написао је роман „Кандид”, на основу кога је урађена драматизација представе „Кандид или оптимизам”, као својеврсни обрачун и изругивање Лајбницовој детерминистичкој филозофији у којој се живот посматра тек као систем узрока и последица. Управо о Волтеровој филозофији да „ништа није нужно” и да се све може догодити, те да овим светом влада хаос, јуче су за округлим столом говорили Иво Брешан, редитељ Александар Поповски, глумци Никола Ђуричко, Гордана Ђурђевић Димић, Наташа Тапушковић, Дејан Пенчић Пољански...

Редитељ Поповски је рекао да је Волтеров текст универзалан и увек актуелан – када говори о цркви, Богу, опозицији... Пенчић Пољански је истакао да је реч о сјајној представи која наговештава време када ће се све представе правити из „више памети”, баш као што је „Кандид” направљен у компатибилности Волтерове и памети редитеља Поповског, као и памети бројних глумаца (укупно 19 протагониста у великом ансамблу). На примедбу да је представа можда на моменте била сувише „заиграна”, Никола Ђуричко је одговорио да је то „једини начин да доживимо живот, да се у свем овом лудилу нађе хумор”. Д. Р.