Bogdan Diklić stabilno

Novi Sad – Zdravstveno stanje glumca Bogdana Diklića (56), kome je preksinoć iznenada pozlilo uoči izvođenja predstave „Kandid ili optimizam” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u okviru Selekcije nacionalnog pozorišta na 54. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, i dalje je teško, ali stabilizovano.

– Konzilijum lekara Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Instituta za plućne bolesti Vojvodine saopštava da je stanje bolesnika Bogdana Diklića i dalje teško ali stabilizovano i da se zbog postojanja plućne tromboembolije njegovo lečenje dalje nastavlja na Institutu za plućne bolesti Vojvodine – reči su Gorana Trajkovskog, portparola Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Trajkovski je, kako nas je obavestio, juče razgovarao sa Diklićem koji je prethodne večeri kao hitan slučaj primljen na odeljenje Intenzivne nege Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Poslednja informacija o zdravstvenom stanju poznatog glumca koju smo, do zaključenja broja, dobili iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine je kratko glasila: zdravstveno stanje Bogdana Diklića je stabilno i lečenje je u toku. Nezvanično smo saznali da je glumac već ranije imao operaciju na karotidama.

Odnos teatra i života, odnosno koliko je pozorište sam život, a život zapravo pozorište, još jednom je pokazao sam Reditelj Slučaj. Na preksinoćnoj premijeri Volterovog „Kandida” na sceni „Jovan Đorđević” SNP, poznati glumac Bogdan Diklić srušio se iza scene.

Iza zavese predstave koja je trajala dva i po sata bez pauze odvijala se prava drama: kako nezvanično saznajemo, Diklić je izgubio svest i pao. Tog momenta je nastala trka sa vremenom da se spase život poznatom umetniku i mladom čoveku. Hitna pomoć je stigla u rekordnom roku i posle reanimacije koju je uradila njena ekipa, glumac je hitno smešten u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Nešto ranije, Bogdan Diklić se, kako samo saznali, požalio garderoberki na mučninu i prokomentarisao da „nije trebalo da večera”.

Dok se iza scene odigravala prava životna drama, na sceni „Jovan Đorđević” nastavljena je predstava kao da se ništa nije dogodilo. Publika, osim teatarskih ljudi koji su ranije gledali beogradsku predstavu i onih koji poznaju Volterov tekst, ništa nije primetila. Juče, za okruglim stolom u SNP gde se vodio razgovor o predstavi, svi protagonisti i reditelj Aleksandar Popovski bili su neminovno pod utiskom ovog događaja.

– Kada sam se obratila markizi Kanigundi koju igra glumica Nataša Tapušković, u sceni u kojoj kažem „Gospođice, ovde se radi o životu i smrti”, iza zavese se čovek, naš Bogdan Diklić, stvarno borio za život... Nije nam bilo lako. Dikliću se to desilo u momentu kada je trebalo da odigra u još dve scene i izgovori jedan monolog, ali ni u jednom trenutku nisam pomislila da će se predstava prekinuti. Nastavili smo, igrali po inerciji i publika ništa nije primetila... – rekla je Gordana Đurđević Dimić koja igra Staricu.

U Volterovom komadu, u režiji Aleksandra Popovskog, Diklić je igrao rolu Panglosa, učitelja čiji se kredo o tome da je „ovaj svet najbolji od svih svetova” provlači kroz čitavu predstavu. Panglos u taj kredo veruje čak i onda kada u zamak u Vestfaliji gde svi žive kao u raju stižu Bugari, pa Avari, i kada se zamak sruši na njega, i kada neprijatelj spali grofa u „kaminu koji još tinja” a markizu i njenu kći Kanigundu siluje horda vojnika, raščereče i ostave „među šest hiljada mrtvih na okolnim poljima...”

U neformalnom razgovoru koji se nastavio posle jučerašnjeg okruglog stola i reditelj i glumci izrazili su nadu da će, baš kao što i Volter upućuje, pobediti – optimizam, i da će sjajni Bogdan Diklić izaći iz ove zdravstvene krize. Isto stoji i u saopštenju koje je juče dostavljeno našoj redakciji: Sterijino pozorje, Jugoslovensko dramsko pozorište i svi Diklićevi prijatelji i kolege iz zemlje i inostranstva koji se nalaze na Pozorju nadaju se da će Dik savladati najvažniju životnu ulogu.

D. Radović – B. Trebješanin

----------------------------------------------------------------

Uvek aktuelni Volter

Fransoa Mari Volter, jedan od najizrazitijih predstavnika epohe prosvećenosti, napisao je roman „Kandid”, na osnovu koga je urađena dramatizacija predstave „Kandid ili optimizam”, kao svojevrsni obračun i izrugivanje Lajbnicovoj determinističkoj filozofiji u kojoj se život posmatra tek kao sistem uzroka i posledica. Upravo o Volterovoj filozofiji da „ništa nije nužno” i da se sve može dogoditi, te da ovim svetom vlada haos, juče su za okruglim stolom govorili Ivo Brešan, reditelj Aleksandar Popovski, glumci Nikola Đuričko, Gordana Đurđević Dimić, Nataša Tapušković, Dejan Penčić Poljanski...

Reditelj Popovski je rekao da je Volterov tekst univerzalan i uvek aktuelan – kada govori o crkvi, Bogu, opoziciji... Penčić Poljanski je istakao da je reč o sjajnoj predstavi koja nagoveštava vreme kada će se sve predstave praviti iz „više pameti”, baš kao što je „Kandid” napravljen u kompatibilnosti Volterove i pameti reditelja Popovskog, kao i pameti brojnih glumaca (ukupno 19 protagonista u velikom ansamblu). Na primedbu da je predstava možda na momente bila suviše „zaigrana”, Nikola Đuričko je odgovorio da je to „jedini način da doživimo život, da se u svem ovom ludilu nađe humor”. D. R.