Кад замре разговор

Иако се српска спољна политика лавовски бори да обузда признања независности Косова, влада ће морати нешто да предузме како би се изашло из пат-позиције у којој су се заглавиле државне институције на Космету. И, наравно, заједно са њима српско становништво које не признаје владу у Приштини.

Унмик и Еулекс тренутно су се, свако из својих разлога, потпуно измакли као партнери с којима би Београд могао да комуницира. План од шест тачака, иза кога је генерални секретар УН и Савет безбедности (који је представљао услов Београда да се Еулекс уопште распореди) више се и не спомиње. Еулекс корак по корак преузима надлежности у царини, полицији и правосуђу, а да се о улози Београда није ни разговарало.

Изасланик ЕУ у Приштини Питер Фејт више је концентрисан на своју другу функцију – шефа Међународне цивилне канцеларије, која надгледа спровођење Ахтисаријевог плана, па је разумљиво зашто је за Београд неприхватљив као саговорник.

Београдска канцеларија Соланиног представника Петера Соренсена држи везу са Еулексом на Косову и она је успостављена као мост, колико између Београда и Брисела, толико и између Београда и Приштине. Иако су Министарству за КиМ говорили да одлично сарађује са овом канцеларијом, министар Богдановић прошле недеље ипак није отпутовао на своје радно место.

У међувремену Срби на Косову живе у „мраку”, али и раскораку између онога што каже косовска влада (нису добродошли они који подривају независност) и онога што каже министар Богдановић (није обезбеђена пратња међународних институција која се тражи када се иде јужно од Ибра).

Београд нуди свако решење осим онога које би подразумевало признање државности Косова. Али Приштина жели управо то: да са Београдом седне за сто као равноправан преговарач. Јер са становишта „младе независности” више вреди један такав састанак него понуда Београда да шаље двоструко више струје од онога што Срби у покрајини потроше.

Како би избегло довођење владе у такву ситуацију, Министарство за КиМ препоручује да се питање струје реши на локалном нивоу. Чак су обећали најсиромашнијим домаћинствима у свакој општини да ће плаћати онај паушал од 26 евра.

Али питање струје на Космету превазилази одлуку српског домаћина да ли ће потписати уговор са Косовском енергетском корпорацијом. И у мраку се види да већина њих чека да им Београд каже шта даље.

У ресорном министарству се разилазе око тих питања. Државни секретар Звонимир Стевић, који је и председник Покрајинског одбора СПС-а, са целим одбором разматра даље учешће у министарству, јер су незадовољни „ефикасношћу решавања животних питања на терену”, али и распоређивањем својих кадрова. Други државни секретар Оливер Ивановић, опет, мисли да се технички делови Ахтисаријевог плана могу искористити.

Дакле, време је да се разговора. На свим нивоима.