Ближе ЕУ, ближе инвеститорима

Најгори талас кризе у свету је прошао, истиче на почетку разговора за „Политику” Михаел Шмит, директор Делегације немачке привреде у Београду. Али, светска економија после кризе неће остати иста. Предстоји реструктурисање не само националних привреда, већ и глобалних међудржавних економија. Најважнији циљ економске политике требало би да буде ефикасно спровођење постојећих програма опоравака привреде и коришћење одобрених кредита, што је посебно важно за Србију. У овом околностима смањење јавне потрошње је неопходно да би српска привреда могла да се растерети и да се брзо опорави, сматра наш саговорник.

Он сматра да постоје сегменти у привреди Србије који могу да привуку стране улагаче. Нарочито када Србија постане кандидат за чланство у Европској унији. Јер, европска перспектива је магнет за стране инвеститоре.

Да ли Немачка, као најјача европска привреда, може да помогне Србији у превазилажењу последица кризе?

Конјунктурним мерама Немачка индиректно подржава целу европску привреду и, наравно, Србију која готово 55 одсто свог извоза пласира на европско тржиште, иначе потпуно отворено за њене производе. Постоје многи пројекти које немачка влада финансира преко своје развојне банке КfW, попут оних за развој инфраструктуре у различитим областима, који могу да се проширују и убрзавају. Такође, Србија може, заједно са већим немачким фирмама, да активира додатна средства за финансирање извоза или за улагање у нову опрему. Битно је да је реч о одрживим пројектима, прихватљивим за обе стране. И није само реч о великим инвестицијама у инфраструктуру, што захтева огромна средства. Немачка и европским фирмама нуди решење за боље и ефикасније коришћење постојеће инфраструктуре, на пример у железничком транспорту на Коридору 10. У 2008. години, скоро 25 одсто укупног немачког извоза у Србију биле су машине и савремена опрема у вредности од око 400 милиона евра, што директно доприноси модернизацији и побољшању конкурентности српске привреде. Средњорочно, са опоравком светске економије и када Србија добије статус кандидата за чланство ЕУ, немачка привреда ће највероватније бити највећи извор гринфилд инвестиција у Србији. 

Као угледни економски експерт, шта бисте препоручили српским привредницима да што безболније превазиђу тренутне последице глобалне рецесије?

Прва фаза транзиције после 2000. године је завршена. У процесу приватизације није у довољном обиму заступљен страни капитал, уведене нове технологије и отворена нова тржишта, а инвеститори који су преузели имовину биће у ситуацији да са њом морају да раде. За то су им потребни партнери, можда и немачки. Србија има доста мртвог капитала, који може да се активира захваљујући управо кризи. То ће допринети да и цене буду реалније. Иначе, данас кредити углавном служе за опстанак фирми али нису дуготрајно решење за привредни напредак. Битни чиниоци за побољшање квалитета јесу конкурентност и модернизација. Последице кризе не могу се санирати само кредитима, они углавном могу само да ублаже постојећи удар и замрзну актуелно стање.

Који сегмент привреде у Србији сматрате неискоришћеним потенцијалом?

Иако нисам детаљно погледао законе који су прошли у Скупштини о заштити животне средине, ако се они спроведу и буду у складу са стандардима ЕУ, сматрам да могу да отворе велике могућности за сарадњу и инвестиције у тој области. Пре свега на уштеди енергије у индустрији и енергетску ефикасност, али и сарадњу у области набавке нове опреме за управљање отпадом и пречишћавање отпадних вода. Постоји могућност улагања у областима обновљиве енергије. Подстичемо развој тих области, зато што Немачка у њима има компаративну предност. Немачка влада, у овим кризним временима, настоји да подстиче извоз тих технологија. Такође, постоје велики потенцијали у области енергетике и саобраћајне инфраструктуре. Ефикасно спровођење великих пројеката, попут изградње Коридора 10, или тендера за нове термоелектране („Никола Тесла”, „Колубара”), могло би да буде покретач економског развоја и важан сигнал за инвеститоре из других грана.

Поред тога, приближавање Србије ЕУ ће утицати и на даљи развој прерађивачке индустрије, а посебно аутомобилске, прехрамбене и електронске. Али и у услужном сектору, посебно у трговини, постоји простор за експанзију и улазак нових играча на тржиште. Чим Србија постане кандидат за чланство у ЕУ, то ће бити велики сигнал за улагање у њену привреду. То потврђују Бугарска и Румунија, земље у којима се откад су постале кандидати за ЕУ обим инвестиција утростручио. Европска перспектива је магнет за стране инвеститоре.

Недавно сте одржали предавање у Фонду „Др Зоран Ђинђић”, где сте младим људима предочили значај успешне привредне, политичке и културне сарадње наших двеју земаља. Колико знање младих људи представља значајан ресурс у процесу транзиције?

Познато је да су Немачка и Србија природни привредни партнери. То смо одувек били. Поред Русије која са Србијом углавном тргује са енергентима, Немачка је највећи српски трговински партнер. Ми смо и један од највећих инвеститора, посебно због чињенице да су многе аустријске фирме кћерке немачких компанија. Из свега тога проистиче закључак да је учење немачког језика за младе људе веома добра инвестиција у будућност. Подржавамо програме сарадње, као што је програм Фонда „Др Зоран Ђинђић”, као и повратак младих стручњака из Немачке у Србију. Драго ми је да видим да немачке фирме доводе Србе из Немачке и именују их на веома високе функције.