Случај „Алијагић” поново тресе Требиње

Требиње – Три године након завршетка поновљеног судског процеса, такозвани случај „Алијагић” поново је у жижи интересовања јавности у Требињу али и целој Републици Српској. Наиме, према одлуци Уставног суда БиХ, усвојена је апелација браће Салиха и Муамера Алијагић на пресуду Окружног суда у Требињу из 2004. године , што значи да су општина Требиње и Влада РС обавезне да на име ратне одштете Алијагићима исплате додатних пет милиона марака.

Овај случај већ готово деценију подиже прашину у јавности. Наиме, 1999. године власници браварско-лимарског погона у Требињу, браћа Салих и Муамер Алијагић тужили су Републику Српску, општину Требиње и предузеће „Металац” ради накнаде штете за машине и репроматеријал који су ратне 1993. године одузети из њиховог погона. Случај тако улази у суднице Основног па Окружног суда у Требињу, пресуђује се у корист тужилаца, и три тужене стране биле су дужне да солидарно исплате шест милиона марака одштете и затезне камате на тај износ. Тако 2004. године дуг према Алијагићима, уз камате достиже чак 36 милиона, рачуни општине Требиње бивају блокирани и сва средства се аутоматски пребацују на рачуне породице Алијагић. Одлуком Врховног суда РС случај се враћа на поновно суђење и овог пута тужене стране бивају обавезне да исплате износ од 1.280.000 марака, што је убрзо и учињено. Међутим, према последњој одлуци Уставног суда БиХ , којом се делимично уважава апелација браће Алијагић, и то у делу за одузети репроматеријал, њима би требало да буде исплаћено још око пет милиона марака.

Цео случај од почетка пун је контроверзи, а посебно су сумњиви подаци којима су Алијагићи, њихови вештаци и сведоци доказивали на суду вредност своје имовине. Наиме, уз документе и изјаве сведока утврдили су да су поседовали више од четири тоне сребрних електрода. Према оцени посебне експертске комисије коју је формирала Влада РС, било је невероватно и практично немогуће да погон те величине и потреба поседује тако велику количину скупоцених електрода. У то сумња и полиција и ускоро утврђује да су документи којима су Алијагићи и њихови сведоци доказивали вредност и врсту електрода – чисти фалсификати. Пре три године због фалсификовања докумената против Салиха Алијагића поднесен је извештај Окружном тужилаштву у Требињу, али се до данас Алијагић, који од 1993. године живи у Дубровнику, није одазвао ни на један позив, а пошто има хрватско држављанство, овдашње тужилаштво нема друге механизме да га саслуша. Тако се стигло до ситуације да се плаћа одштета за материјал, који, по свему судећи није ни постојао. 

Одлука Уставног суда БиХ изазвала је различите реакције. Начелник општине Требиње не жели да коментарише одлуку док му званично не буде достављена, а потом намерава да ангажује правни тим и у сарадњи са Правобранилаштвом одлучи о даљим корацима.

Правобранилац РС, Слободан Радуљ оценио је да је одлука „донесена по чудним критеријумима, скандалозна и контроверзна”.

Салих Алијагић такође не жели да коментарише одлуку док не добије све папире. Случај који скоро целу деценију пуни новинске ступце, ударне термине , али по свему судећи и многе џепове, још није добио свој епилог.