Удар на моћну класу

Распад Совјетског Савеза оставио је за собом хаос, а из њега су никле три групе: силовики, „породица” и олигарси. Сви они отимали су се за плен. Када је Владимир Путин 1999. постао председник, ујединио је силовике и „породицу” унутар Кремља и усредсредио се на олигархе, нову класу елите пост-совјетских владара. Десет година касније, усред глобалне финансијске кризе, Путинова консолидација руске моћи готово да је завршена – констатује у својој троделној анализи америчка агенција Страфор, из које, у неколико наставака, преносимо најзанимљивије делове.

Посла распада Совјетског Савеза 1991, Русија је много више личила на амерички Дивљи запад него на некадашњу глобалну евроазијску силу. Постојало је неколико јасних правила и безброј могућности за финансијске и политичке добитке – законске и оне друге – као и бројне лукаве, импозантне личности које су могле да искористе овакву ситуацију. Пре него што је Владимир Путин преузео контролу над владом 1999, бројне фракције бориле су се за контролу над богатством земље, индустријом и политиком. Међу њима највише су се истицали силовики, „породица” и олигарси.

Термин силовики у Русији се употребљава за моћне људе. Ову групу чине бивши чланови КГБ-а и службе безбедности, међу којима је највећи број руских националиста који желе да се земља врати у време своје велике славе. Током деведесетих силовики су били главни у министарствима унутрашњих и спољних послова, као и у Федералној служби безбедности (ФСБ), наследнику КГБ-а. Тадашњи председник Борис Јељцин плашио се да би ова група људи могла да га скине с власти, па је из превентивних разлога реструктурирао механизме силовика – ФСБ, војне и друге институције безбедности – и тако их држао подаље од истинске моћи све до 1999.

Првобитно су чланови „породице” били Јељцинови рођаци и њихови блиски сарадници који су се убацили у све послове и владу у Русији. Захваљујући овоме, одржавали су Јељцина на власти. Крајем деведесетих, међутим, у „породицу” се инфилтрирала нова група названа „бригада Санкт Петербурга”, коју су чиниле углавном технократе које су нагињале ка Западу и омогућавале прилив иностраних инвестиција у земљу, али под руским условима. Међу њима су били и силовики, који су такође били чланови „породице” и довели Путина, родом из Санкт Петербурга, на власт. Ово инфилтрирање представљало је почетак краја „породице” и означило повратак силовика.

Док су се током деведесетих силовики и „породица” међусобно борили за превласт, олигарси су управљали у већини руских виталних пословних сектора, како приватних тако и оних под контролом државе. Већина ових појединаца дошла је на власт за време Јељцинових економских реформи, познатих под именом „шок терапија”, које су створиле конфузију око тога ко је власник чега после распада Совјетског Савеза и довеле до лудачког отимања за парчиће.

Олигарси (име добили по облику владе у којој само неколико особа држи дизгине моћи), класа за себе, представљају групу елите пост-совјетских владара, па су две главне групе морале да се уједине како би могле да им се супротставе. До овакве ситуације дошло је за време Путина, који је био председник од 1999. до 2008, а сада се налази на месту премијера. У оквиру плана за консолидацију Русије политички, економски и друштвено, Путин је расформирао „породицу”, а оне које је сматрао најповерљивијим и најкориснијим члановима поставио је у Кремљ, директно под своју јурисдикцију.

Године 2004, Путин се усредсредио на олигархе, почевши са стратешким секторима, које је „скидао” једног по једног. Кремљ је 2009. почео финални ударац у уништавању некада моћне класе суверених бизнисмена. Уз помоћ глобалне финансијске кризе, Кремљ сада ставља тачку на две деценије током којих су се олигарси уздизали и стварали своје империје. Када буде окончана, Путинова консолидација руске моћи, сада у завршној фази, учиниће да премијер и његове групе буду без премца.

С. Стијовић

(Сутра: Елита из совјетских рушевина)