Бекство нестрпљиве младе

Прву торту је још 1660. године направио француски кувар, и то у Енглеској. Где би другде до на лондонској свадби. Наиме, за време владавине краља Чарлса Другог острвљани су на венчања доносили колаче и стављали их једне на друге. Веровали су да што је више нагомиланих посластица, то ће брак бити бољи и плоднији. Изненађен начином на који су Британци слагали разне патишпање и кекс, Француз је дошао на идеју да од те безобличне планине направи хладан колач на неколико нивоа, преливен кремом. Тако је настала торта. Младенци је и данас секу, те на свадбеном ручку пробају по парче. Да би им заједнички живот био сладак и богат као посластица.

У Србији, међутим, раније није постојао такав обичај. Напротив, веровало се како није добро да млада и младожења у исто време пију воду „јер ће се свађати, а исто ће се десити ако једу од једног залогаја или истом кашиком”. Младенци су се, додуше, код нас венчавали с китом босиљка, коју би после ушивали у јастук. То је била једина заједничка ствар коју су имали у току свечаности.

Ипак, понекад је до те свечаности био дуг пут. А млади, као млади – нестрпљиви. Наиме, док се у већем делу света девојка обавезно просила од родитеља, изгледа да је у Србији некада било уобичајено да будућа супруга побегне код момка уколико би млади пар приметио да „стари одуговлаче”. Те девојке у народу су се називале „бегунице”. Дакако, после бега родитељи су се љутили, али би, најчешће, пријатељи посредовали да се они стишају и помире.

Опет, и кад је о бурми реч, Срби „терају своју моду”. Носе је на домалом прсту десне руке. На Западу се носи на левој руци, а стари Јевреји стављали су „брачни прстен” на кажипрст. У Индији су га носили на палцу.

Обичај народа на Западу да бурму стављају на домали прст, било леве или десне руке, потиче, заправо од старих Грка. Њихови лекари из трећег века пре наше ере веровали су да „вена љубави” иде од тог прста до срца. Зато је он постао најподеснији за бурму. Римљани су прихватили грчку причу о вени и прсту љубави, а за њих је он био и „прст здравља”. Тако се користио и за мешање медикамената, јер се веровало да би отровно дејство лека доктор на тај начин могао да осети.

У сваком случају, „отровна” или „неотровна”, бегуница или не, младу прате свечаности, обичаји, знамења и бурма на неком од прстију. У којој год земљи била.