Трговци напрасно „пеглају” дугове

Како се захуктала прича о дуговима трговинских ланаца, а министар трговине Слободан Милосављевић јавно изговорио да је за наплату доспело готово седам милијарди динара, трговци и добављачи су напрасно заћутали. Највећи произвођачи, који су доскора упозоравали да је и њихова ликвидност доведена у питање и да су принуђени да подижу кредите да би одржали производњу, за сада су без коментара. Ко им дугује и колико, тренутно је, наводно, најосетљивија компанијска информација.

Трговци, који су у епицентру дужничко-поверилачке кризе, јуче су тврдили да, заправо, сада немају проблема са дуговањима. Међутим, пре неколико дана је одржан састанак у Министарству трговине где је договорено да се дугови према добављачима реше у наредних месец или месец и по дана. Уколико се то не догоди, како је изјавио министар Милосављевић, биће потребно донети нове подстицајно-стимулативне мере за трговине како би добављачи ипак добили свој новац.

– Други трговац по величини у Србији, „Меркатор С” не дугује ниједан динар добављачима, а уговорени рокови се поштују – каже за „Политику” Станка Чуровић, директор ове компаније. Рокови по робним групама крећу се између 60 дана, колико износе за маркете, до 120 дана колико је уобичајено за текстилну робу. – Нисмо преинвестирани и презадужени. Податке о обавезама и дуговањима, али и мишљење о намери државе да ограничи рокове плаћања добављачима послали смо Министарству трговине, јер је то од нас тражено.

Чуровић додаје да је у Србији потребно увести финансијску дисциплину, а не кориговати комерцијалне уговоре, јер је то мешање у политику предузећа.

Да редовно измирује своје обавезе према добављачима, за наш лист је јуче потврдио и „Метро”, највећи дистрибутивни центар у Србији.

Међутим, Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, недавно је изјавио да су трговински ланци међу највећим дужницима у Србији, са укупним дугом од око 600 милиона евра. Он је тада упозорио да уколико трговинске куће саме не скрате рокове плаћања добављачима, држава ће их на то приморати прописима, односно санкцијама.

Судећи по ономе што смо јуче чули од представника водећих трговинских ланаца, рекло би се да их је упозорење Динкића приморало да пожуре са намиривањем својих дуговања.

Тако на питање колико дугују и колико су пробијени рокови плаћања, у компанији „Идеја” су нам рекли да њихов дуг није велики и да је под контролом.

У „Делта малопродаји” су јуче такође тврдили да су њихова доспела дуговања мала и да је то резултат „активности које су у међувремену спровели”. Наиме, „Политика” је пре око месец дана у „Делти” добила уверавање да очекује нека средства од „Делта ђенералија” и да ће она бити искоришћена за покривање потраживања добављача.

Ко је онда дужан и колико? Тачне податке осим трговаца има Министарство трговине, јер, како сазнајемо, пре састанка у Министарству од свих овдашњих трговинских ланаца затражено је да доставе те податке. На основу тога, организован је састанак коме, ипак, нису сви присуствовали, него само трговци који су у проблему. Како „Политика” сазнаје, на састанку су били представници „Делта малопродаје”, „Веропулоса”, „Идеје” и „Интерекса”, као и добављача. Карте су отворене, произвођачи су изнели своје проблеме, а трговци представили план измирења дуговања.

Министарство трговине, ипак, јуче није одговорило на наше питање колико и које трговине дугују, али је потврђено да је на састанку закључено да ће се рачуни сравнити до краја јуна.

Да ли је реч о куповини времена или је решење на помолу, показаће наредне недеље, јер, како сазнајемо, појединим произвођачима је најављено да ће дугови бити измирени до краја овог месеца.

– Обећано нам је, и надамо се најбољем. Ништа конкретније не могу да кажем – потврдио је Раде Прибићевић, директор корпоративних послова „Дунав храна групе” и додаје да се плаћање робе у овом тренутку мери и тиме колико је она „витална” и потребна трговини.

Побољшања за сада нема, али ни из ове компаније нису желели да прецизирају о коликом дугу је реч.

– То су врло осетљиве информације и разлог што ниједна фирма не жели да говори о томе јесте што висина потраживања у ствари илуструје колико је једна компанија у незавидном положају, односно колико је слаба, а то нико не жели да објави – каже Прибићевић.

Родољуб Драшковић, директор концерна „Свислајон” је за наш лист рекао да на домаћем тржишту они у овом тренутку потражују око 10 милиона евра доспелог дуга, али да велики ланци нису међу дужницима, него мањи купци, као и фирме које су у међувремену блокиране.

– Добро сарађујемо са великим ланцима, првенствено са „Меркатором” и „Метроом”, али ни са друга два велика трговца нема никаквог спора – каже Драшковић.

Јелица Антељ