Анемична трећина предшколске деце

У Србији живи око 150.000 неухрањене деце, трећина деце предшколског узраста је анемична, а тек свако четврто одојче храни се мајчиним млеком. Такви подаци су сигнал да друштво мора из корена да поведе знатно већу бригу о здрављу деце, сагласили су се јуче учесници округлог стола "Здравље деце – изазови и решења" који је одржао Одбор за здравље и породицу Скупштине Србије. Како је учеснике обавестио министар здравља Томица Милосављевић, стопа рађања деце (фертилитета) у последњих 15 праћених година је у опадању и то са 1,72 на 1,5 одсто. Он је нагласио да сваке године број деце која се рађају жива опада, а расте број умрлих новорођенчади. Иако је смртност деце испод пете године у опадању, та стопа је и даље висока и износи 8,7 одсто на хиљаду живорођене деце. Очекивано трајање живота по рођењу у постепеном је порасту, а демографски подаци показују да смо друштво просечне старости око 40 година.

Он је нагласио да је посебно лоша заштита трудница и деце током трудноће, нарочито међу Ромкињама, избеглицама и расељеним лицима, иако је њихова заштита дефинисана прописима, а "здравље мајке и детета је најбољи параметар какво је здравље целе популације и какав је развој друштва у целини", рекао је Милосављевић.

– У овом тренутку није најважније ко је крив, већ шта учинити што 10.000 деце у Србији живи испод границе сиромаштва, док је 400.000 њих на неки начин погођено овом појавом. Такође, трећина деце умире од болести које би могле да се излече, као што су дијареја и респираторне инфекције, а да смо као држава пали на испиту будућег здравља деце сведочи и податак да је међу петнаестогодишњацима 27 одсто пушача – изјавио је председник парламента Оливер Дулић.

Министар рада и социјалне политике и председник Савета за права детета Расим Љајић је најавио да ће парламент усвојити низ закона који се тичу права и положаја деце у Србији, који ће се усвајати "само са високим степеном сагласности парламентарних странака", како би се и применили ефикасно у пракси. Он је подсетио да се у целом свету сада посебно придаје значај заштити здравља деце, о чему сведочи податак да је Конвенција о правима детета уговор с највећим бројем ратификација.

Председник Одбора за здравље и породицу Снежана Стојановић-Плавшић сматра да Србији недостаје посебан закон о деци, који би штитио њихова неретко угрожена права, да су деца ретко посебна тема скупштинских одбора и да је Србија држава у којој не постоји забрана физичког кажњавања деце. Зато је, закључила је, уређен здравствени систем изузетно важан, баш као и уважавање специфичности деце у њему.

--------------------------------------------------------------------------

Убедљиво већа смртност ромске деце

Представнице Канцеларије Светске здравствене организације и Уницефа, др Дорит Ницан и Јудита Рајхенберг, подсетиле су на важност истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце за препознавање најугроженијих група и бољи систем скупљања података.

По последњем таквом истраживању. од 2005. до 2006. године, код нас, стопа смртности деце до пет година на хиљаду рођене деце на нивоу нације и на нивоу најсиромашнијих грађана није ни уочена, али је међу Ромима она износила 28 одсто, односно укупно 25 одојчади.

Такође, на нивоу нације у Србији 5,9 одсто деце до пете године заостаје у расту, међу 20 одсто испитаних најсиромашнијих тај проценат је девет одсто, а међу Ромима 20 одсто. Деца су комплетно вакцинисана, на нивоу нације 43,6 одсто, међу најсиромашнијима свега 37,2 одсто, а међу Ромима свега 9,2 одсто њих. Што се тиче заштите жена, ова истраживања су показала да свега 41,2 одсто жена користи контрацепцију, а међу Ромкињама свега 28 одсто њих, да је најмање стручних порођаја међу Ромкињама од којих је њих 85,8 одсто обухваћено здравственом заштитом.