Чувар филмског блага

Сутра ће бити обележено 113 година од прве филмске пројекције у Србији, која је одржана 6. јуна 1896. године у кафани „Златни крст” на Теразијама у Београду. Овај датум, од 1996. године, Југословенска кинотека прославља као свој дан, а прослава 60 година постојања ове институције биће одржана у новој згради у Узун-Мирковој улици у Београду, која још увек није завршена.

Приликом сутрашње прославе, по традицији, заслужним филмским радницима биће додељене плакете, а „Златне печате” добиће глумица Милена Дравић и редитељ Пуриша Ђорђевић. Сутра ће почети и 11. фестивал нитратног филма који ће бити отворен рестаурисаним филмом „Срећа” Стевана Мишковића из 1928. године. У програму је приказивање 70 филмова са запаљиве траке, међу којима и дела Анджеја Вајде, укључујући и његово последње, „Катин”.

– Прослава годишњице Кинотеке у новој згради неће бити и усељење у нови дом. Надам се да ћемо наћи решења да радове приведемо крају и да се уселимо у нову зграду што пре – истиче Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке.

– Као и до сада, Министарство културе ће подржати Кинотеку, верног чувара домаћег и светског филмског блага. Предстоје завршни радови и набавка опреме како би простор нове зграде добио намену. Министарство културе биће партнер Кинотеци у тим напорима – обећао је министар за културу Небојша Брадић приликом јучерашње посете згради у Узун-Мирковој.

Нова зграда Кинотеке је површине 4.500 квадратних метара и у њој ће бити смештени дирекција и библиотека кинотеке, галерија, служба фото и филмске документације, рачунарски и истраживачки центар, четири биоскопске сале, а биће изложена и стална поставка техничких предмета из предисторије и историје филма. За реконструкцију зграде из Националног инвестиционог плана издвојено је 5.580.000 евра, а до сада је утрошено четири милиона евра. Према ребалансу буџета за 2009. издвојено је 63.711.000 динара, а за завршетак зграде и набавку опреме недостаје око 165 милиона динара.

– У последње три године, од институције која је била угрожена, направили смо референтну институцију у области филмске архивистике. Од донација француске и наше владе направили смо нови депо архива у којем чувамо колор негативе, уз помоћ Министарства културе поправили смо стари архив у којем чувамо црно-беле негативе, а од донације Европске агенције за реконструкцију и развој почиње са радом Центар за дигитализацију архивске филмске грађе, који ће 8. јуна отворити грчки редитељ Тео Ангелопулос. Уз монтажни сто који нам је поклонила Влада Јапана, промењен је однос према филмској архивистици на овим просторима и стандард је постављен – истиче Зеленовић и додаје да је задовољан постигнутим. Директор Кинотеке не крије жељу да се изгради још пет депоа архива, као и да се материјали које је ТВ Београд од 1958. до седамдесетих година прошлог века снимала на филмској траци сместе у архив Кинотеке.

Југословенску кинотеку, иначе, чине: дирекција, Музеј кинотеке у којем се о свакодневно одржавају филмске пројекције, Библиотека са више од 25.000 књига о филму и око 10.000 сценарија домаћих и страних филмова, и Архив са око 100.000 филмских копија, пола милиона фотографија, 200.000 плаката и 500 предмета из историје филма, међу којима су и камера оснивача филма – браће Лимијер из 1896. године и штап Чарлија Чаплина.

-----------------------------------------------------------

Рибникар и Тито потписали акт о оснивању

У јануару 1949. у оквиру „Звезда филма” образовано је посебно одељење – Кинотека. Исте године 17. августа у Службеном листу ФНРЈ бр. 69. објављен је Правилник о оснивању и раду централне Југословенске кинотеке, који је 5. августа потписао председник Комисије за кинематографију Владислав Рибникар, уз сагласност председника Јосипа Броза Тита. У члану 2. овог документа који је Кинотека уступила „Политици”, пише да се „оснива установа са задатком да скупља, трајно чува и обрађује филмове и филмске материјале снимљене у земљи и иностранству, да се бави ширењем филмске културе и образовањем филмских кадрова путем приказивања филмова, и да истражује и изучава историју филма”.

Иван Аранђеловић