Вишедневна температура није била сумњива

Шеснаестомесечна Наталија Тешић, која је прошле суботе преминула од бактеријског менингитиса, четири дана је имала повишену температуру до 40,5 степени пре него што је примљена у болницу, а два дана пре пријема почела је да повраћа – наведено је у отпусној листи Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици, у коју је „Политика” имала увид. Дете је са родитељима упућено у Тиршову тек после трећег одласка код лекара у Дому здравља „Нови Београд” – огранак у Блоку 44. Указујући на чињеницу да детету које је 11. и 13. маја довођено у Дом здравља са температуром од 40 степени није дата никаква терапија, нити су обављени прегледи који би указали на менингитис, породица је поднела пријаву Министарству здравља, после чега је на терен изашла инспекција која је обавила надзор и ванредну проверу стручног квалитета у обе здравствене установе где је беба лечена.

Међутим, у извештају комисије о ванредној провери квалитета стручног рада, у који је „Политика” такође имала увид, у закључку се наводи да се са „високим степеном вероватноће може искључити постојање менингитиса у време прегледа детета који су у Дому здравља учињени 11. и 13. маја”. Како се тврди у извештају који су потписали стручњаци, проф. др Борисав Јанковић, специјалиста педијатар, шеф Катедре педијатрије Медицинског факултета у Београду и члан Републичке стручне комисије за здравствену заштиту жена, деце и омладине, и доц. др Предраг Минић, специјалиста педијатар, начелник Службе за испитивање и лечење болести плућа, са Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије, „наглашени менингизам” је регистрован 14. маја у клиници у Тиршовој улици. Тог дана у 17.30 бебу је из Дома здравља „Нови Београд” у болницу послала др Татјана Илић „због одржавања повишене телесне температуре између 37,8 и 40 степени, адинамије (клонулости), поспаности и измене општег стања”. Беба је прегледана у болници око 19 часова и тада је регистрован менингитис, а три и по сата касније, детету је стало срце и престало је спонтано да дише, због чега је урађена реанимација. Од тог тренутка беба је била у коми до 30. маја у 20 часова, када је умрла.

У извештају су наведени и поступци две докторке које су прегледале Наталију Тешић у Дому здравља „Нови Београд”, а за које породица сумња да нису савесно лечиле девојчицу. Стручна комисија наводи да у клиничком налазу др Загорке Радовић-Крстић, која је прегледала бебу приликом прве посете, 11. маја, „осим раздражљивости детета нису утврђена значајнија одступања”. Због температуре која не спада и достиже и до 40 степени, родитељи долазе поново 13. маја на преглед код др Лидије Манић. Овог пута клиничким прегледом утврђено је црвенило грла, влажни шушњеви на плућима, а дете је током прегледа поново било раздражљиво.

Стручна комисија наводи и да су приликом оба прегледа менингијални знаци били негативни, али да исто тако, баш тај податак у оба случаја није уписан у здравствени картон детета, већ само у електронску евиденцију. У извештају се први пут помиње здравствено стање Наталије пре кобног следа догађаја, а које је евидентирано у документацији. Комисија у извештају наводи да је пред полазак у вртић, средином марта, обављен систематски преглед детета, а да је од краја марта до почетка априла Наталија имала инфекцију горњих дисајних путева и повишену температуру, због чега је поново, крајем априла, лечена четири дана. Двојица педијатара, навела су у извештају и да приликом прегледа обављених 11. и 13. маја није био задовољен ниједан од „критеријума за обавезно упућивање детета на болничко испитивање и лечење, као ни за амбулантско лечење антибиотицима”. Један од критеријума који је наведен је телесна температура од 41 степен, а Наталији су измерили „само” 40, 5 степени.

Јелена Беоковић

------------------------------------------------------

Стан­ко­вић: Из­ве­штај је скан­да­ло­зан

Извештај Министарства здравља о случају бебе која је умрла од менингитиса је скандалозан, каже патолог и судски вештак Зоран Станковић. Он је за „Б 92 инфо канал” изјавио да ће истина о смрти шеснаестомесечне бебе и одговорности лекара моћи да се утврди најраније 15 дана од њене смрти пошто је потребно толико времена да би се обавиле све стручне анализе.
„Због тог саопштења неко би требало да поднесе оставку или да буде смењен. Јер ако се крене у судско-медицинско вештачење у случају лекарске грешке, које се заснива пре свега на медицинској документацији формираној током прегледа, након лечења или у току контролног прегледа до завршног документа као што је обдукциони налаз, онда је чудно да су примећене неправилности или недостаци у медицинској документацији, а да нема грешке у лечењу”, каже Станковић.

Р. Д.