Региони – статистичке, а не административне целине

Предлогом закона о регионалном развоју, који је јуче прихватила Влада Србије, предвиђена је само статистичка подела Србије – на седам региона. Не и подела која би значила политичку регионализацију земље. Ово је тврдња „Политикиних” саговорника, који у овом законском предлогу виде полугу за равномернији развој и пут до лакшег добијања новца из претприступних фондова Европске уније, а не виде „клицу” другачије административне поделе земље.

Дејан Јовановић, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја, које је припремило предлог Закона о регионалном развоју, објашњава да се овај закон односи на економски развој Србије и да су предложени региони статистичке, а не административне целине. Према законском предлогу о регионалном развоју, неће бити избора за регионалне власти, већ ће постојати „одређено симулирање демократског процеса у регионима, како би, кроз легитимно изабране представнике у општинама и градовима, грађани утицали на одлуке о приоритетима за спровођење развојних пројеката у својим регионима”. Дакле, предвиђено је да грађани битније утичу на шири, регионални развој, а не само на развој својих општина и градова.

Јовановић тврди да закон „апсолутно уважава аутономију Војводине и све оно што је правни оквир који се односи на Београд”. Односно, да није тачна оцена, која се претходних дана чула у јавности, да се питањем регионализације покушава заменити Статут Војводине.

– Предлог закона о регионалном развоју суштински доноси Војводини више него што је имала раније, зато што омогућава и додатне изворе финансирања за развој у Војводини и, са друге стране, даје равноправни третман осталим статистичким регионима у Србији, кад је у питању и институционални оквир регионалног развоја, али и приступ одговарајућим фондовима, било буџетским фондовима у Србији, било фондовима других донатора – каже он.

Познато је да је предуслов за брже и ефикасније повлачење европског новца постојање региона, који директно могу да се повежу са фондовима ЕУ. Србија је чак обавезна, према ССП-у, да у року од четири године уведе регионалну поделу.

Александар Попов, из Центра за регионализам у Новом Саду, сматра да треба одвојити ствари: једно је, каже, децентрализација и регионализација земље, које се сада увелико најављују, а друго је питање Статута Војводине.

Кад је реч о децентрализацији, то је дуг процес. Уколико би се тај посао радио на прави начин, то би, према његовом мишљењу, захтевало израду националне стратегије децентрализације, у којој би се „дубински снимило стање и потребе Србије и видела компаративна искуства, рецимо Шпаније и Португалије” и онда предложила нека решења, која би затим била спроведена кроз Устав и законе.

Ми смо до сада имали само округе и срезове, „као деконцентрацију, а не децентрализацију власти”. Ово је први пут да се установљавају препознатљиви региони који имају неке географске и привредне особености, али не и политичке карактеристике.

– Али када се буде ушло у процес функционалне регионализације онда ће се, вероватно, имати у виду и региони који су зацртани као статистички региони – сматра Попов и додаје да Закон о регионалном развоју није матични закон за децентрализацију и регионализацију. То је закон о територијалној организацији власти, а пре тога Устав, у којем мора да буде предвиђено да се нешто мења.

Оценивши да „на путу суштинске децентрализације и афирмације Војводине, нема јединственог става унутар владајућег блока, а камоли у редовима опозиције, посебно оног народњачко-радикалско-напредњачког дела”, он истиче да је доношење статута у предвиђеном року уставна обавеза, „иза које мора да стоји и председник и све владајуће структуре”.

Не уочавајући никакву везу између планиране регионализације, која је „чисто економска прича, директно повезана са приступањем Србије ЕУ”, односно са ефикаснијим повлачењем новца из европских фондова, и Статута Војводине, „који је статут покрајине, и то је нешто сасвим друго”, др Нађа Скендеровић-Ћук, заменик шефа Канцеларије Савета Европе у Београду, тврди да статистички региони какви постоје у Европи нису никада водили политичко-територијалним поделама. Европски региони немају моћ одлучивања и не креирају одлуке, наглашава она и додаје да ни јуче утврђени закон не предвиђа тако нешто.

– Овако како је сад постављено у предложеном закону о регионалном развоју, апсолутно не постоји опасност да статистичка подела државе на регионе буде неки међуоблик до политичке регионализације Србије. Осим ако се не бавимо неким видовњаштвом – каже Нађа Скендеровић-Ћук.

Биљана Чпајак