Regioni – statističke, a ne administrativne celine

Predlogom zakona o regionalnom razvoju, koji je juče prihvatila Vlada Srbije, predviđena je samo statistička podela Srbije – na sedam regiona. Ne i podela koja bi značila političku regionalizaciju zemlje. Ovo je tvrdnja „Politikinih” sagovornika, koji u ovom zakonskom predlogu vide polugu za ravnomerniji razvoj i put do lakšeg dobijanja novca iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a ne vide „klicu” drugačije administrativne podele zemlje.

Dejan Jovanović, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje je pripremilo predlog Zakona o regionalnom razvoju, objašnjava da se ovaj zakon odnosi na ekonomski razvoj Srbije i da su predloženi regioni statističke, a ne administrativne celine. Prema zakonskom predlogu o regionalnom razvoju, neće biti izbora za regionalne vlasti, već će postojati „određeno simuliranje demokratskog procesa u regionima, kako bi, kroz legitimno izabrane predstavnike u opštinama i gradovima, građani uticali na odluke o prioritetima za sprovođenje razvojnih projekata u svojim regionima”. Dakle, predviđeno je da građani bitnije utiču na širi, regionalni razvoj, a ne samo na razvoj svojih opština i gradova.

Jovanović tvrdi da zakon „apsolutno uvažava autonomiju Vojvodine i sve ono što je pravni okvir koji se odnosi na Beograd”. Odnosno, da nije tačna ocena, koja se prethodnih dana čula u javnosti, da se pitanjem regionalizacije pokušava zameniti Statut Vojvodine.

– Predlog zakona o regionalnom razvoju suštinski donosi Vojvodini više nego što je imala ranije, zato što omogućava i dodatne izvore finansiranja za razvoj u Vojvodini i, sa druge strane, daje ravnopravni tretman ostalim statističkim regionima u Srbiji, kad je u pitanju i institucionalni okvir regionalnog razvoja, ali i pristup odgovarajućim fondovima, bilo budžetskim fondovima u Srbiji, bilo fondovima drugih donatora – kaže on.

Poznato je da je preduslov za brže i efikasnije povlačenje evropskog novca postojanje regiona, koji direktno mogu da se povežu sa fondovima EU. Srbija je čak obavezna, prema SSP-u, da u roku od četiri godine uvede regionalnu podelu.

Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam u Novom Sadu, smatra da treba odvojiti stvari: jedno je, kaže, decentralizacija i regionalizacija zemlje, koje se sada uveliko najavljuju, a drugo je pitanje Statuta Vojvodine.

Kad je reč o decentralizaciji, to je dug proces. Ukoliko bi se taj posao radio na pravi način, to bi, prema njegovom mišljenju, zahtevalo izradu nacionalne strategije decentralizacije, u kojoj bi se „dubinski snimilo stanje i potrebe Srbije i videla komparativna iskustva, recimo Španije i Portugalije” i onda predložila neka rešenja, koja bi zatim bila sprovedena kroz Ustav i zakone.

Mi smo do sada imali samo okruge i srezove, „kao dekoncentraciju, a ne decentralizaciju vlasti”. Ovo je prvi put da se ustanovljavaju prepoznatljivi regioni koji imaju neke geografske i privredne osobenosti, ali ne i političke karakteristike.

– Ali kada se bude ušlo u proces funkcionalne regionalizacije onda će se, verovatno, imati u vidu i regioni koji su zacrtani kao statistički regioni – smatra Popov i dodaje da Zakon o regionalnom razvoju nije matični zakon za decentralizaciju i regionalizaciju. To je zakon o teritorijalnoj organizaciji vlasti, a pre toga Ustav, u kojem mora da bude predviđeno da se nešto menja.

Ocenivši da „na putu suštinske decentralizacije i afirmacije Vojvodine, nema jedinstvenog stava unutar vladajućeg bloka, a kamoli u redovima opozicije, posebno onog narodnjačko-radikalsko-naprednjačkog dela”, on ističe da je donošenje statuta u predviđenom roku ustavna obaveza, „iza koje mora da stoji i predsednik i sve vladajuće strukture”.

Ne uočavajući nikakvu vezu između planirane regionalizacije, koja je „čisto ekonomska priča, direktno povezana sa pristupanjem Srbije EU”, odnosno sa efikasnijim povlačenjem novca iz evropskih fondova, i Statuta Vojvodine, „koji je statut pokrajine, i to je nešto sasvim drugo”, dr Nađa Skenderović-Ćuk, zamenik šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, tvrdi da statistički regioni kakvi postoje u Evropi nisu nikada vodili političko-teritorijalnim podelama. Evropski regioni nemaju moć odlučivanja i ne kreiraju odluke, naglašava ona i dodaje da ni juče utvrđeni zakon ne predviđa tako nešto.

– Ovako kako je sad postavljeno u predloženom zakonu o regionalnom razvoju, apsolutno ne postoji opasnost da statistička podela države na regione bude neki međuoblik do političke regionalizacije Srbije. Osim ako se ne bavimo nekim vidovnjaštvom – kaže Nađa Skenderović-Ćuk.

Biljana Čpajak