Нови почетак

Србија је поправила односе са Америком и Француском, има добре везе с Русијом и Кином, па се може рећи да сарађује с моћним државамаСлучај „Ковачевић” више није врућа тема у односима Србије и Америке, потпредседник САД Бајден је рекао да би Србија требало да уђе у ЕУ и ако не призна Косово и ако не уђе у НАТО, а Хилари Клинтон, државна секретарка, потврдила је да Србија сарађује с Хагом. Да ли су ово докази да је на делу нови почетак у односима Србије и Америке или су потврда да су Сједињене Државе уверене да су завршиле посао на Балкану како су желеле: Босна и Херцеговина није подељена а Косово је независно. И да ли први званични сусрет председника Николе Саркозија и Бориса Тадиће јесте знак новог стратешког партнерства Француске и Србије?

Иван Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију, каже да му се чини да је ово нови почетак. „После проглашења независности Косова дошло је до захлађења, али са овим земљама ипак 125 година имамо дипломатске односе. Посета Бајдена Србији и председника Тадића Паризу назначила је нове односе. Америка и Француска су увиделе да је Србија озбиљно кренула у европске интеграције и да је одговорни чинилац у међународним односима.”

Богдана Кољевић, научни сарадник Института за политичке студије, докторанд Нове школе за друштвена истраживања у Њујорку и један од уредника „Нове српске политичке мисли”, каже да би било претерано рећи да су односи „ресетовани” али да се нешто ипак променило. „Направљен је искорак са свих страна, што значи да постоји политичка воља. Наш искорак је већи него амерички, али њихова политика према Србији није до краја дефинисана јер међу њима постоје различита мишљења.” Она каже да ситуација у Босни и Херцеговини није решена како Американци желе и да би њима више одговарало да овај проблем предају Европљанима. „Ни ситуација на Косову није завршена јер стално лобирају по свету.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да амерички амбасадор у Србији Мантер више нема агресиван тон већ оставља простор за дијалог. „Србија је имала проблем како да се односи према САД због бомбардовања и признавања Косова, али ни то не може вечито да траје. За Србију је важно да са свим великим силама има добре односе. Нећемо да будемо непријатељи са Америком – то је сада наш став.”

Ипак, како помирити амерички став – Косово је независно– и српски – не признајемо независност Косова. Вејвода каже да је дипломатија уметност могућег, а да је Америка прагматична и жели да се регион помери ка пуноправном чланству у ЕУ и да се тај пут не блокира. „Албанија и Црна Гора су уложиле захтев за чланство а Србија треба да преда захтев за кандидатуру у ЕУ. Саркози и Бајден имају практичан став да све треба убрзати. Србија је најзначајнија по величини и снази на Балкану и без њене интеграције нема стабилности за цео регион.”

Богдана Кољевић каже да на једном нивоу ова два става, српски и амерички, не могу да се помире, али уколико је амерички став искрен, да Србија не мора да призна Косово, онда могу. „Али, не знамо да ли ће се то једног дана појавити као проблем.” Вулетић каже да ови ставови могу да се помире. „Цео живот се не своди на питање Косова. Код нас је распрострањено неразумно мишљење да је америчка политика према Косову производ непријатељства према Србији. То није тачно, Американци мисле да се мир у балканском региону постиже одвајањем Албанаца. А ми можемо расправљати да ли су у праву. То је једна геополитичка процена.”

Ново стратешко партнерство с Француском, али и са САД, значило би и да се унапреде и економски односи. Вејвода каже да би економија требало да иде напред, али да ћемо вероватно добити и „бели шенген” јер француски председник и амерички потпредседник не би дали изјаве какве су дали. „Ова година је тешка због проблема са економском кризом, европским и немачким изборима, али сигнали говоре да ће на јесен бити обновљена динамика око кандидатуре у ЕУ. Посета Бајдена је тако темпирана да би обећање, дато 2003. године у Солуну, вероватно требало да буде испуњено, а то значи бела шенген листа, кандидатура за ЕУ на јесен и разматрање да се све то убрза. Говори се и да ће француски председник доћи у Београд, а познато је да смо имали историјски присне односе. Француска је узимана као узор и пример и ваља се вратити на те позитивне примере.”

Кољевић каже да је превише рано говорити о некој непосредној материјалној добити, а Вулетић да се у економији не могу очекивати неки спектакуларни помаци. „Било би јако значајно да сви преговори резултирају нечим конкретним као што је питање виза, односно да добијемо нешто опипљивије, али то је тешко очекивати нарочито у време економске кризе.” Али он каже да иако наши односи с Француском нису били тако лоши, добро је да се побољшају. „Србија је успела да бар за октаву подигне односе с Француском. С Русијом и Кином су наши односи релативно добри, па се може рећи да сада имамо добре односе с релевантним земљама.”