Зашто су важни европски избори

Специјално за „Политику”
Грађани Србије можда нису свесни значаја ових избора и све веће улоге Европског парламента (ЕП). Он је једина европска институција чији се чланови директно бирају. Европска унија са готово 500 милиона становника, 27 земаља чланица и 736 посланика, који се за парламент бирају на период од пет година; око 375 милиона грађана са правом гласа – захваљујући наведеном биће ово највећи икада одржани транснационални избори. Први пут ће држављани Румуније и Бугарске као пуноправни грађани Европе, само две године откако су постали чланови ЕУ, такође имати право да изађу на изборе и одаберу своје политичаре који ће их представљати и доносити одлуке које ће значајно утицати на њихове животе.

Велики је број питања од значаја, а грађани Европе већ имају користи од многих: од тога шта једу и пију, преко ваздуха који удишу, где и како путују, па све до новца којим плаћају. Одлучујућу улогу ЕП већ је имао приликом доношења одлуке о побољшању квалитета свакодневног живота Европљана, заштити потрошача и безбедности хране, у доношењу прописа за безбедније дечије играчке. Заложио се за већа права путника и јефтиније карте авионског превоза захваљујући већој конкуренцији ваздухопловних компанија. Регулисао је цене роминг услуга у мобилној телефонији, смањио цене струје отварањем тржишта електричне енергије и увео законе којима се гарантује висок квалитет воде за пиће. Пре само 10 година ЕП је донео коначну одлуку о увођењу евра, јединствене европске монете коју сада користи 16 земаља чланица.

Европски избори у јуну 2009. одржаће се на основу постојећег Уговора из Нице, што значи да ће у Европском парламенту, за разлику од досадашњих 785, сада бити 736 места. Уколико Лисабонски уговор ратификују све земље чланице и он ступи на снагу, биће утврђен нов број – 751. Сада Немачка, као земља чланица са највећим бројем становника, има 99, док Малта, са најмање становника, има само пет представника. После ратификације мораће да се усклади број посланика на који земље чланице имају право, па ће тако неке земље, као Малта и Словенија, добити место, док ће Немачка изгубити три (мада неће морати да упразне своја места све до следећег састава парламента 2014).

Најдраматичнија промена коју ће донети Лисабонски споразум биће та да ће Европски парламент имати већу улогу у доношењу одлука јер ће се повећати број закона који ће ући у такозвану процедуру заједничког одлучивања (при чему прописе доносе и парламент и Савет, који представља земље чланице ЕУ). Ово практично значи да ће грађани Европе индиректно моћи много више да кажу о законодавству јер ће Савет и Европски парламент имати исту тежину у процесу одлучивања.

Већ сада парламент има одлучујућу улогу у институционалном утемељењу ЕУ. Он има контролу над Европском комисијом преко састанака са новим комесарима и у исто време има право да распусти Европску комисију. Европски парламент пресудан је и за буџет ЕУ, будући да је његова реч последња по питању око половине потрошње годишњег буџета ЕУ, укључујући коришћење буџета ЕУ, иначе највећег у свету, намењеног за помоћ другим државама.

Србија је већ у вези са Европским парламентом преко Интерпарламентарног састанка у коме учествује 15 чланова Одбора за европске интеграције Скупштине Србије. Односи Србије и Европског парламента постаће формални и тешњи када на снагу буде ступио Споразум о стабилизацији и придруживању.

Иако Србија неће бити представљена на овогодишњим изборима, на основу садашњег споразума она би требало да добије сличан број чланова као Бугарска (18 места) јер има сличан број становника. И поред тога што грађани Србије не могу да учествују, неке од одлука већ имају утицаја на њихов живот јер одлуке о климатским променама и енергетици, рецимо, утичу не само на суседе већ и на цео свет. На крају крајева, Европу не представља само скуп прописа – она се залаже за одређене значајне вредности, као што су солидарност, људска права, демократија, правда, владавина права и супсидијарност.

Упркос овој све већој улози, изгледа да је интересовање гласача мање. Године 1979, када су одржани први директни избори, Европску заједницу чинило је само девет земаља, а одзив је био око 63 одсто. Са 15 земаља чланица 1999. одазвало се мање од 60 процената грађана, док је пре пет година из 25 земаља чланица на изборе изашло само око 45 одсто гласача.

Надајмо се да ће 30 година од почетка одржавања директних избора за Европски парламент људи схватити значај легитимности ове јединствене демократске институције и увидети да ЕУ као целина не представља само економски блок већ изражавање могућности да различити људи, другачијих културних и религијских опредељења, заједно живе у миру. То је нешто што ће у великој мери обликовати Европу, њене суседе и читав свет.

* Шеф делегације Европске комисије у Републици Србији

Жозеп Љоверас